Uslovno rečeno Kortova biografija je History Revival iz mašte autora Huga Prata i surove istine juče i danas.
Korto se pojavio u Pratovim delima kao epizodista da bi sa sazrevanjem socijalne misli autora pošao u sopstvene avanture prešavši pritom put od mlađanog mornara bez pedigrea do vrhunske zvezde svetskog avanturističkog stripa.
Poznavaoci biografije autora znaju da je i sam Prat bio nedefinisanog nacionalnog porekla te je i njegov junak tajanstveni mornar bio sin Engleza i Ciganke. Dugonogi bonvivan izrazitih zulufa, pronicljivog pogleda strastveni čitalac sa tajanstvenom minđušom bio je sve ono što i Hugo, a više od toga za ono što je Hugo želeo da bude.
Sudeći po bogatstvu Pratovog života avanturizam njegovog junaka je prirodan, i sam je jednom rekao: Čovek se sastoji od svoje literature i svojih iskustava! Zapanjujući podatak je da je biblioteka Huga Prata brojala tri-četiri desetine hiljada naslova, a da su mu iskušenja iz života po Italiji, Africi i Južnoj Americi dala neponovljivo i enormno iskustvo.
Danas se samo može konstatovati da ne postoji medij, habitat ili kulturna institucija u koju nije ušao lik Korto Maltezea. Korto je i sam postao kulturni fenomen, jer danas o njemu pišu mnogi intelektualci, pa i jedan Umberto Eko, a Francuzi su mu priredili izložbu u Gran Paleu. Njegov lik je postao zaštitni znak beogradske Akademije čije zidove su BG studenti iscrtali Kortovim kadrovima tako priznavši strip kao dugo osporavanu devetu umetnost. I lik i autor su tema mnogih univerzitetskih radova, a Korto je i zaštitni znak mnogih kafea, klubova i diskoteka. Nose se majice s kadrovima iz ovog stripa i ne retko možete popiti koktel sa njegovim imenom. Može se sa sigurnošću ustvrditi da je lik Korta Maltezea među grafitima najeksploatisaniji od Amsterdama do Sijetla, od hladnog Osla do Johanesburga.
Godine 1986. francuski časopis Collectionner de bandes dessinees u 49. broju objavljuje hronologiju života Korta Maltezea iz pera Dominik Ptifoa, a naš časopis za književnost, umetnost i kulturu Gradac u izdanju Doma kulture i Umetničkog društva Gradac iz Čačka izdaje dvobroj posvećen autoru Hugu Pratu iz kojeg bi se i definitivno moglo suditi zašto je ovaj lik postao mega zvezda svetskog stripa.
Površnom analizom grafizma u nama dostupnim albumima ne može se utvrditi da je dopadljivost kao uslov za široku popularnost moguć atribut. Naprotiv. Crtež je nehajan, kompozicija neopterećena, lik nepretenciozan, a i sam manir koji je u stripu neizbežan, je nenametljiv i jedva primetan. Dakle, sama kreacija lika nije mogla dosegnuti neslućene visine popularnosti.
A kadriranje…
Hugo to majstorski radi ali ne tako da bi niskim udarcima pridobio vašu perceptivnu lojalnost. On kadrira i strateški i taktički. Strateški vas uvodi, vodi kroz priču i zaplet, a taktički vas sprema za poentu. Taktički vas drži, a strateški sprema da priča ostane večito u vama.
Možda sadržaj!?
Svakako i sadržaj. Koliko je avanturizam moguća magija prijemčivosti, prijemčiva je i sama geografija – raznolikost predela – arhitekturalni ambijent – razliveni, prostrani pejsaži (obale, pučine, pustinje, tajge, stepe), ali sve zajedno i čini sadržaj za koji tvrdim da je glavni krivac svekolike popularnosti ovog lika. Hugo Korta dovodi gotovo Niotkuda. Ali nije tako. Dovodi ga iz same ličnosti, iz dela ličnosti čitaoca iz njegovog avanturizma. Upoznaje ga sa najrazličitijim stvarnim ili gotovo stvarnim likovima. Istorijskim ili gotovo istorijskim. Hugo je i poetičan i ciničan i apolitičan i gotovo političan te mu je junak tako zagonetan.
Jednu strukturnu, narativnu i stilističku analizu Hugovog umeća priredio je na edukativno visokom nivou naš velikan strip kritike Žika Bogdanović u knjizi Umetnost i jezik stripa u izdanju Orbisa, Beograd, 1994. Pažljivom čitaocu i analitičaru mora biti jasno da je glavni doprinos popularnosti ovog lika u stvari veličina same ličnosti autora i gotovo pretapanje Huga Prata sa njegovom literaturom i iskustvom u samog junaka neponovljivog Maltežanina Korta – mega zvezdu strip umetnosti. I definitivno Kortova popularnost leži u njegovoj biografiji koja je opet history revival iz mašte Huga Prata i surove realnosti juče i danas.
* Kolumna originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
