Još letos sam negde pročitao da Lude Krawe imaju u planu da snime novi materijal, ali naravno u moru informacija kojima sam bombardovan svakodnevno, to sam potpuno zaboravio, do pre neki dan, kada mi je na ekranu iskočio link za skidanje novog EP-ja. Ništa nisam znao o pesmama, gde su snimane, kad, s kim, koliko… Prosto sam se prepustio čarima winampa i pustio prvu pesmu.
Neobično dugačak uvod na gitari me je u prvom momentu naterao da razmislim da li su momci spremili nešto potpuno novo, ali već posle tridesetak sekundi stvari dolaze na svoje mesto i polako počinju da se nižu njihove karakteristične melodije. Šta mislim kad kažem njihove karakteristične melodije? Imaju sjajan talenat da spoje brze i spore rifove, akustične i distorzirane delove. Fazon je što to rade često i ponekad prebrzo. Ali na ovom EP-ju je sve na svom mestu.
Vokal svakim izdanjem napreduje i definitivno toplina glasa i harmoničnost sa bekovima čine udarnu iglu i najkvalitetniji deo benda. Tekstovi su lični, kao i do sada, a teme se ne razlikuju previše od prethodnih izdanja. Red ljubavnih, red socijalno-političkih, sa jasnom kritičkom crtom prema trenutnom stanju u državi… Pošto su na srpskom, svako će se odmah pronaći u njima, bez potrebe da prevrće očima na učestale fraze koje pojedini domaći bendovi koji pevaju na engleskom kao po komandi izbacuju copy-paste metodom.
Reanimacijaje pesma koja će mnogima odmah zapasti u uši i uvući se par dana. Brza, britka, munjevite melodije, sjajan tekst… Jednostavno, pesma prosto pliva i klizi. Perfektna brzina i melodija se nastavlja već u trećoj U stvari, koja možda i najviše poseduje taj njihov karakterističan fazon: jak bas, koji daje dubinu melodiji, akustična gitara koja polako nadopunjuje zvuk i onda frenetična brzina u fazonu No Use For A Name. I drugi deo ovog EP-ja ne zaostaje brzinom. Većina će izdvojiti poslednju, izrazito kritičku Predizborna, koja oštrim rečima kao da želi da proguta svakog ispred sebe.
Bend je uradio upravo ono što rade većina bendova u svetu: snimio je manji broj pesama, što je po mom mišljenju dobro iz više razloga. Prvi je što su u studiju mogli da svakoj pesmi posvete više vremena, a drugi što slušaocima daju mogućnost da upamte sve pesme, jer, kao što sam rekao na početku recenzije, svakodnevno smo ubijeni količinom muzike i teško je neki album puštati više puta. Reinkarnacija je izdanje koje vredi slušati dugo, svakodnevno i muzički je idealno štivo za ove jesenje dane.
