Moram da priznam da sa strahopoštovanjem pišem ove redove, a to mi nije domaći teren. Prevashodno me je navela na to prethodna recenzija za Sweeper, koja je izazvala takve reakcije, a samo zato što sam nerazumljivo pisao. Ko me be-je kad sam nepismen.
Drugi razlog je bend koji je tako mnogo uradio od onog koncerta u maloj sali SKC-a, sa Blank File, No Comply i recimo Barfly… davne 2006. (recimo), uigranosti na Kuštro Festivalu u Grebnicama (BiH) 2008., preko maestralnog nastupa na Koncertu godine 2011, pa do poslednjeg odgledanog s moje strane u Božidarcu, maja 2012.
Treće, impresionira me njihova upornost i angažovanost da probude svest u svojoj mirnoj Bačkoj (kako kaže narodna izreka) lomatajući se oko kompleksne organizacije muzičkog festivala u Kulpinu, potporišući mlađe bendove kroz snimanja u svom studiju i to sve pre nego li su dobili Aqualand 😉
Dakle opasna ekipa, s kojom se nije zajebavati. A i što bih, kad imam zaista lepo mišljenje o albumu. Nekim sivim kanalima sam pre izlaska albuma čuo i demo snimke. Čak i pesama koje su, na svu sreću, izuzete svojim prisustvom na ovom digitalnom izdanju. Iako sam fan Agropunka, ovo je ozbiljno poljuljalo moja ubeđenja. A to je potpuno pomirenje modernih razmišljanja da punk može da bude i pičkopevalica, a ne samo bunt-u-facu-jasno-i-glasno!
Stalno smo se zezali Zvrle i ja na koncertima bendova koji kao da od početka, pa do kraja nastupa voze pesme koje liče jedne na drugu, uz parolu, a odlažući napuštanje kluba uz „čekaj, sad će refren“. Moram priznati, javno, da nije lako napraviti refren. OK, ovako manje ili nikako talentovanima kao ja, to izuzetno teško pada, ali vidim Krawe otkinuše par komada na ovom izdanju. Prvi koji mi se danima mota je „ispod kože“. Izgleda da mi se put otromboljila (jel!?? to ide s godinama?), pa sam ih pustio da mi vršljaju po sistemu tako lepi i osećajni stihovi.
Kad sam već kod tekstova, nikada im nije bio problem da rečima dočaraju sve što požele. Mene je to malo odvraćalo uvek, jer su kvantitetom slogova i preterivali, što povlači i zapevavanja na kraju stihova, a to nije punk-društveno opravdano sredstvo za boj. Što je recimo uticalo na Dnevni Red, mlade Beočince, ali su se oni malo slabije snalazili u tome.
No, da se vratim na izdanje, čiji artwork neodoljivo podseća na skorije objavljen album jedne malo popularnijeg grupe iz komšiluka, pa još i prva stvar sa zaraznim rifom malo previše podseća na legendarni Šarlo, odnosno O-o-o viđen u očima Novembra iz Niša. Sve to je normalno i normalno za seratore mog profila, koji gunđaju godinama i insistiraju na ekstremnom sportu zvanom originalnost. Sve je već izmišljeno, samo je bitna ambalaža i u koju svrhu to prezentuješ.
Skip na Ispod kože, sve sam rekao – Boom!. Skip na Doviđenja, pa da zastanemo malo. Surova istina, krljačina, cool refren, ALI ovo su ladno mogli da poklone nekom agresivnijem bendu. Prosto produkcija i Kockov način pevanja ne dozvoljavaju pesmi da se razmaše u punoj snazi. Kao kada ugradite Ferarijev motor u Ladu i sad ajmo… ima potencijala, samo je produkcijski previše ušminkano. Svakako pesma za pohvalu, ali neiskorišćenog potencijala. Ajmo dalje.
Nije prvi put da Krawe cepaju ska, ali ovde me je zadržao refren. Jedan od gore pomenutih, koji mi se danima vrti po glavi. ODLIČNO! Znam da će me Mlađa prekornim rečima pljunuti jer veličam ska 🙂 Ne odustajem, kad kažu zima, ja kažem leto je – optimizam koji nam svima nedostaje i hvala Krawama na podršci toj izumirućoj vrsti zvanoj optimist.
Komentar na svaku pesmu bi bio sulud. Gomila reči u superlativu, prosto nije moj manir 🙂 a ne bih da mislite da sam smekšao (opet podvlačim, godine). Zaključak bi bio da pohrlite u nabavku, prenebregnete užasne zvukove solo gitara, utonete u odličnu produkciju i aražmanski dobro skladane pjesme. Ima tu detalja kojim bih samo usrao čitavu recenziju, a pola od vas, budućih slušaoca, ih neće ni primetiti, pa ću ovde stati. Svaka čast!