Većini ljudi van Novog Sada bend Neprijatelj prelazi zeku je relativno nepoznat bend. Iako postoje tek koju godinu, ne može se reći da je reč o nekim neiskusnim mladuncima. Zanimljiv i stilski šarenolik fazon benda čini ekipa koja je svirala u praktično svakom značajnijem novosadskom bendu: Crveni (ex Kolaps, ex Remedy), Davor (Tona), Zoki (ex Deponija Zvuka), Oliver (ex TetraPank, ex Under Pressure) i Paja (Frontline). Kada sam ispalio neke kratke generalije i upoznao sam vas samim bendom, red je i da seciram njihov debi album.
Inače, pre ovog albuma su imali i live demo snimak, koji ja nemam, pa bi možda neko u komentarima mogao i o tome nešto da kaže. U svakom slučaju, bend je deo prošle i ove godine proveo u studiju Positive Family kod Aleksandra Bojanića i rezultat je krajnje zanimljiv i neobičan zvuk za neki novosadski, pa čak i srpski bend. Da, upravo ta reč, neobičan, bi mogla da najbolje opiše ono što nam je bend spremio na svom prvencu. Ovo je u suštini melodičan pank, ali teško je naći neki bend sa kojim bi mogao da ih poredim.
Kao i na većini debi materijala koji se sprema duže od godinu dana, vidi se progresija u samim pesmama, pa posle nekoliko slušanja može da se zaključi koje su pesme prve pisali. Uvodnu pesmu Ja nisam bolestan ste mogli da preslušajte na jednoj od top lista koje kačim svakog prvog u mesecu. Vrlo poletna, zanimljiva, brza pesma, koja zaraznim refrenom odmah ulazi u uši.
Sasvim drugačija je recimo Odlazim zauvek, sporija, melanholičnija, malo u fazonu vašingtonskih bendova. Refren ima taj novosadski šmek, i tu se da primetiti uticaj Blitzkrieg, Provokacije i još nekih matorijih bendova. Lice đavola ima Bad Religion uvod, sa jakim horskim pevanjem u refrenu. Inače, zaštitni znak benda su upravo ti odlični, vrlo pevljivi refreni. Doviđenja draga me neodoljivo podseća na Hladno pivo, sa sporijim ritmom i, interesantno, manje zanimljivim refrenom od ostatka pesme. Pseto ima brz ritam, ali i odličan aranžman, pa su na par mesta ubacili violionu, i to je, za divno čudo, ispalo veoma, veoma dobro.
Neprijatelj prelazi zeku je prilično netipičan domaći bend, pa čak možda i za neke šire okvire. Rifovi im nisu standardni, itekako znaju da budu nepredvidljivi, da stanu kad misliš da će da ubrzaju i obrnuto. Vokalno su odlični, a pod tim mislim i na glavnog pevača i na bekove. Zoki nije pevao isto na celom albumu, ume da zagrmi kad treba, ali i da pusti harmoniju, uklopljen sa pozadinskim vokalima. Čitav utisak je da su vokali živi, da se nije previše peglalo u studiju i baš me jako zanima kako sve to zvuči na koncertima.
Sa gitarama nisu previše eksperimentisali. Standardan zvuk uz sitne solažice na pravim mestima. Možda pored impresivnog vokala ja nisam uspeo da vidim nešto ultra novo kada su gitare u pitanju. U svakom slučaju, voleo bih da su u sporijim delovima još više razvijali solaže, pošto se vidi da imaju herca za to. Na prvo slušanje je bilo jasno da je basista verovatno najbolji muzikant u bendu. Na dobroj opremi se primeti koliko je uspešno plivao kroz deonice, dajući dodatnu dimenziju i inače interesantnoj produkciji.
Ovo je jedno od najprijatnijih iznenađenja na domaćoj sceni i jedan od kvalitetnijih debi albuma u poslednje vreme. Ako tražite dobar, melodičan, ali neobičan bend, koji se izdvaja svojim zvukom, svakako bi trebali da overite Neprijatelj prelazi zeku.
Nocturne Media
http://www.facebook.com/npz.hq
