Ovo je jedan od zaboravljenih i vrlo raritetnih intervjua. Originalno je objavljen u Ne okreći se zine #6 fanzinu još pre desetak i kusur godina. Tada su Tiger Army bili bend u povoju i možda niko nije očekivao da postanu takva veličina kao danas. U nestrpljenju čekanja na novi album, da se malo podsetimo kako je u to vreme razmišljao pevač i gitarista benda Tiger Army gospodin Nick 13.
Kako ste dospeli na HellCat? Hoću da kažem da je ta etiketa poznata po punk77, old school-u, ska bendovima… da li mislite da ste se uklopili u tu atmosferu?
HellCat je od početka imao različitost stilova, i to je jedna od stvari zašto mi se sviđa ova etiketa. Kada etiketa nije zagrižena za jedan zvuk ili stil, više privlači slušaoce koji nisu ograničeni. Nit koja se provlači je da je sve to street-level rock’n’roll. Dugo vremena smo bili jedini psychobilly band na etiketi, ali ovih dana uz nas su Nekromantix and Devil’s Brigade (psychobilly projekat Matt Freeman-a), psychobilly je poznat kao stil koji ide uz streetpunk i ska.
Kada je počeo sa radom TA i ko su prvi članovi? Kada i zašto se postava promenila?
Prvi članovi TA bili smo ja, Joel Day na kontrabasu i Adam Carson (AFI) za bubnjevima kao nezvanični član. Ovo je postava koja je zabelezena na Early Years EP. Adam je mogao da svira sa nama samo delimično zbog svojih obaveza prema AFI-ju, a Joel je jednostavno izgubio interesovanje. Onda u narednih sedam godina mnogo prijatelja je sviralo sa nama, a trenutna postava smo ja, Geoff Kresge na kontrabasu i Fred Hell za bubnjevima.
Zašto TA? Šta to znači? Ima li neko posebno značenje?
TA je grupa koju čine skoro svi koji su ikada svirali u bendu, i oni koji osećaju vezu sa onim što mi radimo. Većina ljudi su kao stada životinja, krava ili ovaca. TA je za ljude koji su nezavisni, žestoki i imaju hrabrosti da žive svoj život na svoj način.
Definisali su vas kao psychobilly bend. Da li se slažete sa ovim etiketiranjem, ili imate nešto bolje? Kako bi ste vi definisali svoj žanr i koje vas stvari inspirišu?
Nemam nikakvih problema sa etiketom psychobilly, čak je pozdravljam. Psycho muzika nije restriktivan žanr, tu nema mesta za puritance. Počela je kao buntovnički odgovor na konformitet moderne rockabilly scene i u tom duhu će uvek nastaviti da evoluira. Mi svoju muziku nazivamo American Psychobilly zato što iako volimo evropski psychobilly, radimo je na svoj način, u našem maniru. Na nju utiču razni tipovi: od evropskog psycho do panka (US i UK), hardcore, deathrock, hillbilly, bluegrass, honky-tonk, doo-wop, rockabilly, rock’n’roll, Oi, dark pop i još toga!
Da li je teško pevati na način na koji ti to radiš?
Ja samo pevam na način koji je prirodan meni. Ume da bude teško održavati svoj glas u formi kada si na putu, kada imaš 25 koncerata moraš biti oprezan, bar ja.
Kada si počeo da sviraš?
Prvi put sam uzeo gitaru pre otprilike 15 godina i ubrzo sam počeo da pišem pesme. Prvi put sam svirao sa drugima kada mi je bilo 14, 1989. god. ali sve do 1991. nisam imao pravi bend (Influence 13).
Kako ste povezani sa AFI-jem? Vaše ime se skoro uvek čuje uz ime AFI… zašto? Da li imate nekog zajedničkog člana ili nešto drugo zajedničko? Mislim da ta dva benda sviraju različitu muziku iako je stav donekle sličan.
Svi smo mi iz jednog malog grada koji se nalazi u severnoj Kaliforniji, i zove se Ukiah. Tamo nije bilo mnogo ljudi našeg godišta koji su slušali pank ili underground rock’n’roll, tako da smo naravno postali prijatelji. Jade Puget i Geoff su bili u Influence 13, Geoff je bio u AFI-ju, Adam je svirao u TA. Odavno smo prijatelji i to je ta veza. Ni ja ne mislim da zvučimo kao AFI, ali delimo dosta zajedničkih uticaja.
Šta vam znači horror elementi? Sviđa vam se to?
Uvek me je privlačilo nadprirodno, sablasti, i tako to. TA nije horor bend iako smo dosta pod uticajem istih, muzički i vizu-elno. Moja omiljena era horora počinje 1931. i proteže se do ranih 60-tih. Crno beli su mi omiljeni, cenim atmosferu u kojoj probadanje i liptenje krvi vode glavnu reč. Nisam siguran da razumem pitanje. . . Punk i psychobilly su samo visoko oktanske forme rock’n’roll-a 50-tih i kontrabas je bio deo rock’n’roll-a od početka.
Da li mislite da etikete kao Hellcat/Epitaph mogu pružiti psychobilly-ju popularnost kakvu su dali ska i hardcore-u, npr. u US ili u ostatku sveta?
Teško je reći šta će se desiti. Scena u Evropi postoji već dosta vremena, a scena u US-u je konačno počela da se razvija u poslednjih 2-3 godine. Izgleda da postaje popularniji po celom svetu ali je i dalje daleko od drugih podkultura.
Čuo sam da ste išli na turneje (da ste turirali) sa bendovima, kao AFI, the Meteors, the Amazing Crowns and T.S.O.L. … kakve su bile te turneje? Da li ste se zabavljali i da li vam se dešavalo nešto čudno i/ili zanimljivo na ovim turnejama?
Samo smo jednom svirali sa Meteors, i brojne svirke sa AFI-em tokom poslednjih godina, ali nikada nismo bili na turneji sa njima. Bili smo sa T.S.O.L. i Amazing Crowns, oba benda su super i muzički i kao ljudi. Sa oba benda smo se dobro zabavljali. Na jednoj od tih turneja upoznali smo tipa kojeg je ujela zebra dok je pokušavao da je jaše! Bili smo u New Yorku i videli Svetski trgovinski centar jedno mesec dana ranije nego što je srušen, što nije bilo mnogo čudno u to vreme, ali sad kad pomislim, nije mi sve jedno.
Da li svirate samo po malim klubovima ili i na velikim mestima? Koje vam je najbolje mesto gde ste svirali sa najboljom masom?
Sviramo na mestima različitih veličina, od malih klubova do velikih (obično na turnejama sa drugim bendovima). Južna Kalifornija i Tokio, su dva moja omiljena mesta za svirku.
Šta još radite osim što svirate u bendu? Da li je bend jedna vrsta stalnog posla (puno radno vreme) ili morate da radite i druge poslove pored TA? Ako je tako, šta još radite?
Bend je definitivno stalan posao. Stalno smo na turnejama a ove godine smo odsvirali više od 100 svirki. Napokon ćemo se malo povući sa turneja da bi pisali pesme i snimali sledeći album TA III koji će izaći tokom 2003.
Koliko tetovaža imate? Mislite li da su veliki deo Punk/HC /Rocka-billy/ Psychobilly u suštini punk scene?
Odavno sam prestao da brojim, ako bi ih brojali ponaosob bilo bi oko 30-tak ili 40-tak. Mnogo ljudi u ovim subkulturama ih ima, tako da bi se moglo reći da je povezano. Meni to vezuje način na koji hoću da izgledam i način na koji hoću da živim, lekcije koje sam naučio od punka.
Na vašem albumu pojavljuju se, kao gosti, ljudi kao Lars Frederiksen, Matt Freeman i Davey Havok… čija je bila ideja da ih naterate da pevaju/sviraju na vašem albumu?
Moja ideja… za poslednji album neki od snimaka su uradeni u San Francisco Bay Area gde sam ranije živeo, a gde ti tipovi i dalje žive. Što se tiče Matt-a, hteo sam njegov dubok, k’o iz groba glas da ispuni hor za Power of Moonlite. Znao sam da hoću slide-gitaru na pesmi pa sam pitao Larsa da to uradi pošto je ionako dobar slide gitarista (uvežbao se zato što je fan Rose Tattoo). Dave i ja smo već dugo zajedno pevali i znao sam da hoću mešavinu naših glasova na pojedinim back vokalnim delovima. To je bila samo fora da zamolim prijatelje da svrate do studija da uradimo neke delove koji su me podsetili na njih.
Kad se pogledaš u ogledalo i ne svidi ti se frizura, menjaš ogledalo ili frizuru?
To je lako, odem kod brice!
Dobro Nick, to je sve. Nadam se da će ti se svideti pitanja. Hoćeš li da kažeš nešto za kraj?
Hvala svim psychosima, punksima, skinsima i HC klincima koji podržavaju našu muziku u Evropi! Možda ćemo jednog dana doći da sviramo u Istočnoj Evropi! Ako ste zainteresovani za još informacija o bendu odsurfujte na naš sajt www.tigerarmy.com Ubrzo ćemo početi da radimo nov album, a onda ćemo ponovo na turneju! Stay sick, stay psycho, never die!!!
Eraserhead: Interview dobih kao rođendanski poklon od velikog prijatelja, Vladimira Oreščanina
* Intervju originalno objavljen u Ne okreći se zine #6, septembra 2003.
