Sećam se jednog njihovog albuma od pre par godina koji me nije dojmio previše. Iskreno, jedva da se i sećam tog albuma. Ipak, ovaj novi, morbidnog naziva Killing Angels zaista zaslužuje pažnju hardcore/metal publike. Švedska je oduvek bila sinonim za odlične metal i rock bendove. Zamislite nešto između toga, sa dosta dark momenata, pomešajte sve to sa Refused i Raised Fist i dobićete Nine. Produkcija je fenomenalna, ali nemojte da mislite da je komercijalna kao ovi dosadni nu-metal bendovi. Bas linija je posebno istaknuta, u pojedinim delovima će te čak čuti i violinu, što pojačava utisak depresije i melanholije, koja je poprilično izražena u svim pesmama (pogotovo u trećoj Watching The Train Go By). Kontradiktornost u samim pesmama je izuzetna, što ćete vrlo lako osetiti u laganim delovima koji prati vrišteći vokal. Veoma gotik, veoma besno i veoma tužno. Mislim da ta rečenica može savršeno da opiše muziku ovog benda. Ja sam ostao prijatno iznenađen. Fenomenalni artwork omota, sav u crvenoj boji, savršeno zaokružuje priču i celinu. Ovo je jedan od boljih albuma godine. Ukoliko volite mračnu melodiju i čvrste metal gitarske deonice, mislim da će vam ovaj bend pružiti sate i sate muzičkog zadovoljstva.
Burning Heart Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
