Ova dva Philmore EP-ja su obuhvaćena jednom recenzijom, što zbog veličine pomenutih izdanja, što zbog skromnog doprinosa u racionalisanju prirodnim resursima tj. poštedeo sam seče bar jednu granu. Ali to uopšte ne znači da je materijal loš i da ovu kratku recenziju treba zaobići. Dapače!!! Prvi EP sa dve pesme Break it Out i Tired of This War je kao so na ranu svakom mladom nesrećno zaljubljenom deranu (naročito druga stvar). Ljucki vredi – downloadujte ih i poslušajte i obrnuto… Na drugom, dužem EP-ju opet, kao i na prethodnom EP-ju dolaze u prvi plan sjajne lagane setne pesmice stilski i zanatski vrlo profi odrađene. Za razliku od recenziranog albuma ovo pretstavlja određeni stilski pomak. Zvuk je mekši i dominiraju više setne melodijice kao da su se ugledali na HIM?!?! Za bend koji ima ambicije visokog plasmana na top listama i pojavljivati se na MTV-ju to može biti samo kompliment. Atmosfera i uticaji u pesmama variraju od Stingovski–Jamiroque četvrte pesme Easier, preko depresivno-njanjave a la Radiohead nalik Please Don’t Be Love do Little Death popičnog uzleta (ako su uopšte čuli za ove kraljeve). I da se ne ponavljam mnogo, vrlo slušljivo, popično do extrema. Zamalo da me ubede u nešto što mi je oduvek bilo pomalo odvratno i strano. Dakle moja jedina (subjektivna) zamerka je izbor pesama za jednog nadrndanog pankera suviše je fino i suzno. Najtoplija preporuka svima koji su nestrpljivi i željni otkrivanja novih mladih – perspektivnih bendova. Ostali strpite se dok Philmore ne objavi novi materijal na Epitaph-u i postane mega popularan.
