Smederevski street punk bend Potres je na sebe skrenuo pažnju izdavanjem albuma za stranog izdavača Sick Mind iz Holandije. Iako je moj zin uglavnom okrenut hardcore i punk bendovima, zaista ne vidim nijedan razlog da se bend kao što je Potres ne pojavi u mom fanzinu. Meni su trenutno jedan od najboljih domaćih bendova, a o svemu i svačemu saznajte od gitariste i tekstopisca Darka, koji je veoma lepo odgovorio na gomilu mojih pitanja…
Šta se trenutno dešava sa Potresom? Čuo sam da treba da imate neku turneju u Holandiji…
Trenutno Potres pauzira zbog junskog ispitnog roka i ovih dana počinjemo sa uvežbavanjem materijala za novi album, Bože zdravlja. Što se Holandije tiče prošlog avgusta smo imali zakazanu turneju i poziv za Live and Loud festival u Brižu u Belgiji, ali nismo uspeli da dobijemo vize. Sad nešto pokušavamo, ali teže ide, jer nam se disk malo ubajatio.
Kome je prvo sinula ideja da osnuje bend?
E, stvarno ne znam. Dobro smo se zezali, pa je tako i to došlo. Mislim da je i to nešto između mene i Zvrleta.
Počeli ste 1991. godine. Kakva je tada bila scena u Smederevu? Koliko se sve to promenilo u odnosu na današnje vreme?
Ne znam, stvarno mi nedostaje taj period, poslednji trzaji jednog vremena koje je mirisalo na dobro. Scenu smo držali mi klinci, mada je bilo i starijih, ali mi smo bili definitivno glavni. Bilo je možda oko 20 bendova + gomila njih koji su se skupljali samo za neke grupne svirke. Samo u mom odeljenju je bilo 4 benda. Svirali smo xxxxx i neka šugava pojačala, svako je imao po 20 svojih ortaka na koncertu i svaki bend je bio kao nešto važan i veliki. Koncerte smo pravili skoro nedeljno po 5-6 bendova. Sve je to sa muzikom imalo malo veze, ali bilo je nešto u vazduhu, neka euforija, entuzijazam. Današnji klinci su pukli, ako nemaju džipson gitaru, maršala i ne zvuče kao oni tamo neće ni da počinju.
Znam da ste snimili prvi demo u julu 92. godine. Šta se desilo sa njim?
‘De se toga seti? Taj demo je urađen u jednom smederevskom studiju preko obične miksete i dvokanalnog (radijskog) magnetofona. Tip koji ga je radio je u Smederevu poznat po tome što se bavi rokom 30 godina i u životu nikom nije uspeo da namesti dobar zvuk. Pored svega toga mi smo imali ludu tremu i ispadali smo kao banane iz reklame za Pežo 306. Tako da je taj demo samo poslužio da se mi napalimo da radimo malo ozbiljnije.
Znam da je bio i zanimljiv vaš povratak 1994. godine. Da li možeš reći nešto opširnije o toj povratničkoj svirci?
Ta svirka je održana na prevaru u požarevačkom metal klubu 5-6 meseci posle našeg povratka iz VJ. U to vreme smo vežbali kao ludi da se vratimo u formu, ali od svirke ništa, valjda nas ljudi zaboravili. Tako mi gazdi metal kluba složimo priču o mladom treš bendu iz SD-a. Bez obzira za to, na koncertu se pojavilo između ostalog i pedesetak što ćelavaca, što pankera, tako da je atmosfera bila luda, čak je i razglas padao nekoliko puta. Gazda je brzo ukapirao da je prevaren, ali je ipak bio zadovoljan, tako da smo posle tamo redovno svirali.
Kako su ljudi u Smederevu ukapirali skinhead pokret? Da li je skinhead stvoren samo za tuču i nasilje i šta za vas uopšte znači biti skinhead? Kakav je odnos skinheadsa i punksa u Smederevu?
Prvo, ne znam šta za mene znači biti skinhed, jer sam sebe uvek smatrao pankerom, ali bez obzira na sve to mi smo ovde svi jedna ekipa i te podele me pomalo nerviraju, jer svi mi slušamo istu muziku i volimo iste stvari, tako da to kako se ko oblači ili kako sebe zove, stvarno mi je nebitno. Ali i ta prizemna shvatanja (nasilje, politika…) su mi na vr’ kurca. Imali smo dosta problema oko one frke sa onim Ciganima (jebiga, teško je nekom sa malograđanskim shvatanjem sveta objasniti da nisu svi skinsi nacisti i da nisu svi ćelavi skinsi).
Šta mislite o veoma čestom sukobu i podeli između skinsa i panksa?
Već samo ti rek’o, meni je to isto govno s’ dva kraja.
Zbog čega svirate toliko obrada na svirkama?
Zato što koncerte ne shvatamo previše ozbiljno, više kao neke žurkice, gde se proveselimo sa ljudima koji vole iste stvari. A neki put to zna da ima i edukativno karakter. Pouzdano znam da su klinci u Smederevu neke bendove počeli da slušaju baš posle naših svirki.
Kako ste se skontali sa tim likom Robertom iz Sick Mind Records?
Robert je jedan ludak i entuzijasta kao i uostalom svi mi što se bavimo ovom muzikom. Srećko je godinama od njega naručivao diskove, pa kad su se malo skontali počeo je da ga truje našim bendovima, ovom se to svidelo i eto.
Pojasni mi malo otkud Miša u bendu?
U vreme kad je Dule (druga gitara) izašao iz benda često smo svirali sa Eraserhead-om, a sa Mišom smo inače dobri drugari i eto. Mislim da je on konačno pravo rešenje, odlično se uklapamo (pu! pu! da ne čuje zlo).
Zbog čega ste baš Lek protiv monotonije odabrali za spot? Da li računate na neki komercijalniji uspeh ili je to jednostavno najbolja pesma na albumu? Da li vam ITMM govori za koje ćete pesme raditi spotove?
Lek protiv monotonije je dobila spot iz jednostavnog razloga jer je hit koji se velikom broju ljudi svideo na prvo slušanje. Od ITMM nismo ništa uslovljavani, sem možda za gostovanja za neke emisije (Garaža) koja smo odbili, ali u principu ne prave nam probleme, jer ništa i ne rade za nas.
Usput, kakvo je tvoje mišljenje o spotovima? Da li ih treba raditi, pogotovo kod nas ili su svirke sasvim dovoljne?
Spotove treba raditi jer su oni ono što su nekad bili radio singlovi, tj. jedan dobar način da te čuju ljudi koji inače ne bi. Inače, nama spot nešto i ne znači, jer se samo dvaput zavrteo na Dodatnom Ubrzanju uz debilni komentar voditelja. Tako da mi i dalje imamo svojih 100 ljudi koje smo osvojili koncertima.
Zanima me vaše mišljenje o anarhistima i nacistima? Da li pravite neku razliku među njima?
Meni je sve to isto. Svet je tako napravljen da ne mogu da ga menjaju krupnije zverke, a kamoli mi. Ja ljude delim na dobre i loše, tako da mi je nebitno šta ko misli, dok me ne ugrožava. Ja imam prijatelje sa obe strane sa kojima se zezam, pijem, jurim ribe. Ja ću uvek za njih da budem skeptik i neko ko ide linijom manjeg otpora, a oni za mene budale koje gube vreme stvarima koje su pojele i mnogo krupniju ribu.
Čuo sam da ste u Jagodini svirali sa Unutrašnjim Buntom? Jeste li ste bili pijani ili je nešto drugo u pitanju?
I bili smo pijani i nešto drugo. Taj koncert su organizovali neki naši drugari i zamišljen je kao neki pank festival, tako da je svir’o i kurta i murta, što se meni svidelo i svako je terao svoje. Ljudi su se malo zbližili, mi smo se mnogo napili i tako. Što se tiče U.B. sa Tanjom smo dobri drugari, što se nadovezuje na predhodno pitanje.
Šta mislite o našoj fanzinaškoj sceni? Znam da su Ristići radili Osmočasovno radno vreme. Da li postoji neki zin za koji možeš da kažeš da ti se svideo od korica do korica?
Fanzine sve manje pratim, jer su mi dosadili ovi leksikon fanzini kojih je previše u poslednje vreme. Moji favoriti su: Beograde Dobro Jutro (najbolji zin u poslednjih par godina), Ne Okreći Se Zine, We Can Do Anything, pokojni Osmočasovno Radno Vreme, Keep The Faith… Inače i sam sam davno sa jednim drugarom radio fanzin Spremni Na Sve…
Ti si jedini originalni član benda. Koliko je ljudi do sada prošlo kroz bend od osnivanja?
Nisam jedini i Zvrle (bubanj) je od početka u bendu. Ustvari, ja i on smo i osnovali bend. Koliko je ljudi prošlo stvarno ne znam, mislim i više nego što je trebalo.
Imao sam priliku da čujem dve vaše nove pesme (Nebeska zemlja i Odvedi me) i moj prvi utisak je bio da svirka jaaaako liči na Zabranjeno Pušenje! Čak je dosta ljudi koji su slušali kod mene to isto rekli. Šta ti misliš o tome?
Čuo sam za ovo tvoje poređenje i pao sam u nesvest. Uopšte mi ne smetaju nikakva poređenja, važno mi je kod pesama da ja verujem u njih. Ne znam šta te je podsetilo na njih, većina ljudi koji dolaze na naše koncerte kaže da je to jednostavno Potres, a Robert je recimo rekao da zvučimo kao kad bi Cockney Rejects svirali punk rock.
Uostalom, zbog čega ste toliko promenili zvuk u odnosu na Treću Smenu? Da li je to samo neka prolazna faza ili recept za neke sledeće pesme?
Uopšte ne mislim da smo bilo šta promenili, čak mislim da smo produkcijski i svirački otišli korak dalje. Mislim da je tvoja nedoumica u tome što su obe ove pesme u nekom srednjem tempu. Mogu samo da te podsetim da je na Trećoj smeni bilo i brzih i sporih pesama, tako će biti i ubuduće. Jedino što se zalomilo da smo snimili baš dve ovakve stvari. Jedina promena je u tome što sad imamo i saksofonistu, pa će se i to malo čuti.
Kako disk ide po Evropi? Da li ste se pročuli po nekim stranim fanzinima?
‘De znam kako ide? Nisam bio po Evropi. Mislim da nije loše. Robert je uvalio to što je naštancovao, čak preti da će da šalje pare za sledeći album. Dobili smo dosta pisama iz cele Evrope, izašli na nekim kompilacijama i fanzinima, čak sam video i jedan katalog iz Brazila i tamo nas ima.
Pišeš tekstove. Odakle crpiš inspiraciju? Da li neko još u bendu piše tekstove?
Pišem tekstove oduvek i Bog da nam poživi našeg predsednika, biće inspiracije, ako u međuvremenu ne počnem da ujedam.
Okej, toliko sam imao za sada. Šta imaš da kažeš na kraju vjua?
Pozdravljam te, kao i sve koji ovo čitaju. Baš mi se dopao intervju, kad ga ovako pogledam delujem sebi kao neko mudo. Šteta što sam još uvek na Vučačkom putu.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
