Ovaj bend će verovatno izgotiviti samo anarhisti. Iako je muzika prilično vesela i prilično neuobičajena za crust fazon koji furaju većina anarho bendova, meni se nije nimalo svidela i pored svoje melodičnosti. Ima ovde svakakve melodije, od svih živih matorih bendova, Ramonsa i nekih modernijih punk rock bendova, ali sve je nekako pomešano i zbrkano. Tekstovi su previše agresivni za ovakvu muziku. Klasično lupetanje o revoluciji, slobodi, anarhiji, anti-kapitalizmu, socijalizmu, komunizmu i ko-zna-još-čemu, što zaista nema mesta u mom životu. Previše crvenih tema, previše parola, premalo spontanosti… Sto puta već slušane teme o uradi sam filozofiji, a izdaju za Burning Heart… Ako samo pomenem neke od naslova pesama biće vam jasno: Proleterian Hop, Freedom Song, Win Or Lose, If We Unite, a od totalne propasti album vade obrade od The Buzzcocks Addicts Of Communication i Jerry Rubish Karl Marx And The History, iako je tekst idiotski. U knjižici su data objašnjenja uz svaku pesmu, ali ni to ništa ne pomaže. Ne znam, ne volim ovakvo mešanje, jer agresivni tekstovi ne idu uz veselu muziku.
Burning Heart Records: Box 441, 701 48 Orebro, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
