Beogradski melodični punk rock bend Tea Break egzistira na sceni od 2001. godine. Upornošću i sa neprekidnom posvećenošću muzici koju vole privukli su pažnju ljudi koji prate nezavisnu scenu. Iza sebe imaju nekoliko spotova, jedan album, demo snimak, dva ipija i najnoviji singl, što je bio i jedan od razloga da se zainteresujem za njih.Pored dobre muzike, veliku pažnju posvećuju vizuelnom identitetu, a fantastična grafička rešenja što na sajtu, što na omotima su delo upravo čoveka sa kojim ću razgovarati. Igor je gitarista i pevač ovog benda i on se ljubazno odazvao na moj poziv za intervju. 
Igore, reci mi nešto o sebi i svom životu pre nego što si počeo da se baviš muzikom. Gde si odrastao? Škola? Detinjstvo?
E, pa duga je to priča kad si sin vojnoga lica. Rođen u Sloveniji (EU) hehe, lepo zvuči, al džaba. Seljako sam se od Vardara pa do Triglava, al na kraju 198 6. završih u Beogradu gde sam i krenuo sa školom i ostalim životnim obavezama. Odrastao u novobeogradskim blokovima. Osnovna od II razreda, pa srednja pa viša škola… pa onda posao… vreme leti, nismo ni svesni.
Kada te je privukla muzika u smislu da si poželeo da naučiš da sviraš neki instrument? Šta si prvo svirao?
Bilo je to još u osnovnoj školi. Naravno, imam starijeg burazera, delili smo istu sobu, iste kasete, ploče, uticaj je bio neminovan razume se. On je svirao sa svojom ekipom, to je bio neki alternativni rok, svirao je gitaru i pevao… ja sam se zapalio za bubnjeve, nikada mi nije dozvolio da sviram bubnjeve u tom bendu…klinac, nisam se ništa pitao, jbg, V razred, mlad si, biće prilike, pizdeo sam malo zbog toga. Živeti u senci starijeg burazera, mnogi će me razumeti kako je to. Ali bio sam uporan…ubrzo je počela i gitara da me zanima….ah taj AC/DC 🙂
Da li se sećaš kada si upao u celu ovu priču sa melodijom i hardkor pankom? Koliko je taj događaj uticaj na tvoj dalji život?
Onda dođe i ta srednja škola. Tu sam upoznao Duška (naš bivši bubnjar), nekako smo se skapirali… Upoznao sam tu njegovu ekipu, slušao se Bad Religion-ov Stranger Than Fiction već uveliko, Gorilla Biscuits, Judge, Agnostic Front, No Use For A Name, No Fun At All… Izlazili smo po tim HC/punk mestima kao što su Tren, Crna maca, KST, Prostor… Išao sam na koncerte u odrpanim crvenim starkama i sa bedžem Bad Religion koji sam sam napravio! Nekako nismo bili ni svesni da smo polako postajali deo nekakve scene…
Bend ste osnovali početkom ove decenije. Reci mi šta ste slušali u to vreme i koliko ste bili sigurni šta bi ste svirali u vašem bendu?
Slušala se razna muzika, ali je uvek osnova svega bio taj punk rock ili hc. Svi članovi Tea Break-a su u to vreme nastajanja benda već imali svoje favorite… Millencolin, Bad Religion, Pennywise, No Fun At All, No Use For A Name i naravno naš omiljeni i nikad prežaljeni FACE TO FACE! Kada smo krenuli da pravimo naša prva muzička čeda znali smo da je pravac taj… praktično na osnovama između Pennywise/Face To Face/Millencolin. Što se i može čuti.
Koliko ste imali iskustva u drugim bendovima pre Tea Break?
Od ozbiljnijih bendova tu su Bigoti (Mlađa i Miša), Korpus (Mlađa), 4F i Superfly (Miša), Barcode (Igor).
Negde u to vreme ste snimili i prvi demo snimak Can’t Find My Way. Šta on za vas znači sa distance od 6-7 godina i koliko je uopšte prvi snimak bitan za mlad bend?
Oduvek smo imali teoriju da bend bez snimka nije bend. Kakav god da je, snimak ipak pokazuje šta bend svira i može da prenese poruku. Gledajući sa distance od 7 punih godina deluje kao da smo prošli pubertet i preležali sve dečje bolesti i to jako uspešno. Neke od pesama sa tog demo izdanja i dan danas sačinjavaju standardnu set listu na svirkama! Sniman na gajbi kod Mlađe u Cakewalk-u… nikada neću zaboraviti kada sam morao da se suočim sa tim da sam pevač i da će svi zuriti u mene…hehe
Drugo vaše izdanje It’s Not So Far…, EP od četiri pesme, je imalo čak tri spota. Da li ste to svesno radili da promovišete izdanje, smatrajući da je to j edan od bitnih načina da se probijete?
Pa naravno! Šta nam je drugo preostajalo ne go da udarimo po promociji onoga što sviramo tako zdušno. Ovog puta Mlađina soba je bila zamenjena Duškovim podrumom gde je i snimljena ritam sekcija. Gitare i vokali kao i celokupna produkcija su opet kasnije bili prepušteni Mlađinim zidovima. Smatrali smo da su spotovi odličan način da se promovišemo… Radili smo ih u sopstvenoj produkciji. Najpre animirani Weeds, pa The Sign i na kraju Rejuvenate. TV Metropolis kao i Batman na TV Politici su nam dosta pomogli u tome i zato smo im jako zahvalni!
Vaša karijera je stalno išla uzlaznom putanjom. Album False Reality to povrđuje. Na prvi pogled izgleda kao album nekog stranog benda. Da li ste vi očekivali takav uspeh, pre početka rada na albumu?
Prvi pravi studijski album! Da, to je ono što je bila prekretnica ovog benda. Želeli smo da pređemo na viši nivo, želeli smo da pokažemo domaćoj publici da Tea Break zaista stoji iza svojih muzičkih ideala. Na njemu se našlo čitavih 15 pesama koje su praktično obeležile jedan značajan period rada našeg benda. Smatrali smo da bend polaže veliku maturu ali i postavlja standarde. Moramo da napomenemo da je False Reality CD, iako u DIY izdanju, odštampan u fabrici diskova, dakle NE rezanac, zaveden u narodnoj biblioteci… pravo izdanje. Nažalost, bez prave izdavačke kuće, ali to je već duga priča. Recenziran je od strane mnogih domaćih i stranih punk-hc fanzina, dobio jako pozitivne kritike…možda i otuda to da zvučimo kao strani bend…
Album, baš kao i veb sajt, odlikuje vrhunski grafički dizajn. Da li je neko od vas u bendu dizajner/fotograf ili vam to rade prijatelji? Mene su najviše impresionirale promo fotografije.
Moja malenkost je odgovorna za kompletan vizuelni doživljaj Tea Break-a 🙂. Ja sam inače profesionalni grafički dizajner, pomalo se bavim i fotografijom. Jako nam je bitno da bend deluje ozbiljno u svakom pogledu. Ipak, ljudi se susreću sa konkretnim stvarima vezanim za naš bend, a to su web sajt, CD-ovi, merch, promo materijali itd. Jako puno ulažemo u imidž benda jer smatramo da je to jako bitno u celoj ovoj našoj priči. Smatramo da dobra muzika mora biti dobro upakovana! A to nije prevara niti nekakva oblanda, to je činjenica.
Pevate na engleskom. Da li je razlog tome što želite da se probijete van granica Srbije, ili vam je tako lakše? Dosta ljudi vam to prebacuje.
To je pitanje svih pitanja. Ali mi smo sebi postavili možda i jako težak zadatak, a to je da muziku proširimo i van granica ove naše Srbije. Dosta ljudi nam i danas prebacuje zašto ne pevamo na srpskom, kažu oni prvo vi postignite uspeh ovde na srpskom pa se onda kurčite napolju. E, to je glavni problem. Želimo da širimo poruku na univerzalom jeziku. Ne prihvatamo to jeftino etiketiranje da je lakše praviti muziku na engleskom. Svako radi onako kako misli da je najbolje, ajde da to nazovemo umetničkom slobodom. Izbor je na nama, zar ne?
Da li smatraš da bi ste tekstovima na srpskom možda postigli veći uspeh u Srbiji i možda našli dobrog izdavača? Da li je i to jedan od razloga što ste ignorisani od većine izdavača?
Moguće da je to glavni razlog zašto Tea Break nije mnogo popularniji i nema izdavača iza sebe. Ali da li je to manja linija otpora? Ajde da žrtvujemo svoje ideje zarad kratkoročnog uspeha. Nećemo to da radimo. Možda smo izabrali teži put… izguraćemo ga.
Na albumu ste imali i goste, Miloša iz Tibije i Peđu ex-No Comply na Can’t Change The World. Kako je došlo do te saradnje?
No Comply su naši drugari i prirodno je da napravimo neku saradnju. Ja njima prateće na EP-u, a on nama solo u jednoj pesmi, pošteno… hehe… Peđa je izvrstan gitarista i jako nam je drago što je učestvovao na False Reality-u. Miloš je bio jedini logičan izbor kada smo se odlučili da napravimo mali muzički zaokret u pesmi Can’t Change The World. Mislimo da je pesma postala opšte prihvaćena i od strane nekih drugih muzičkih krugova što dokazuje zrelost Tea Break-a.
Zajedno sa bratskim bendovima No Comply, Barfly itd… ste osnovali etiketu Melody Makers. Reci mi da li ste to uradili da objedinite melodične bendove na jednom mestu ili je to bila prirodna saradnja među prijateljskim bendovima?
Melody Makers Music je nastao u trenutku kada smo bili svesni da ćemo naići na veliki otpor većih nazovi izdavačkih kuća u Srbiji. Osnovna ideja bila je da se objedine bendovi koji zvuče-misle isto. MMM je ideja vodilja, nešto što bi u bliskoj budućnisti moglo da postane čvrst oslonac za razvoj punk rocka u Srbiji. Za sada, to je samo DIY label, žig na izdanjima bendova kao što su No Comply R.I.P., Barfly R.I.P., Barcode i Tea Break. Vrata su otvorena za druge bendove, ali smatramo da će možda doći momenat kada bi MMM mogao da se uzdigne i više od ovoga. Čekamo… Na kraju krajeva, za sve je kriv gitarista Miša J
Obreli ste se i na kompilaciji Credit To The Nation. Reci mi kako je došlo do toga i šta za vas to lično znači?
To je možda i najznačajniji događaj ove godine za Tea Break. Kontaktirali su nas preko myspace-a. U pitanju su bugarska booking agencija The Hunt i klub Stroeja (Gradilište). Osnovna zamisao bila je okupljanje bendova iz svih delova sveta na jednom mestu. Bugari su poznati po zdušnoj podršci punka i hc-a i jako nam je bilo drago kada smo dobili poziv da učestvujemo na toj kompilaciji sa pesmom Troublemaker. To je bila idealna prilika da promovišemo naš singl rame uz rame sa Jaya The Cat, Crowfish, Artery, Ignite i drugim bendovima. Ubrzo je usledila i promocija ovog trostrukog izdanja i to u Sofiji pred oko 700 ljudi. Neopisiv doživljaj!
Poslednje studijsko ostvarenje Troublemaker ste snimali sa Markom Jovanovićem. Da li ste to uradili namerno da osvežite zvuk u odnosu na ono što ste radili sa Dinom Dolničarem? Kakva je bila saradnja sa Markom?
Tea Break je duže vreme radio na novim pesmama i želeli smo da to i pokažemo novim studijskim izdanjem. Troublemaker je bio odlična prilika i za našeg novog bubnjara Kukija da pokaže zašto baš on svira u Tea Break-u! Ovo singl izdanje sadrži 3 pesme i predstavlja uvertiru za drugi studijski album koji je u planu. Za saradnju sa Markom smo se odlučili upravo zbog tog novog zvuka koji smo želeli da prenesemo fanovima.
Svirali ste dosta u proteklih par godina, nekoliko puta i van Srbije. Da li možeš da uporediš koliko se srpska scena razlikuje od onih u okruženju?
Da, svirali smo dosta po Srbiji, dva puta u Bugarskoj i dva puta u Hrvatskoj u planu je i Slovenija. Ne mogu da se otrgnem utisku da je srpska scena ipak posebna priča u odnosu na okruženje. Kao da nam nedostaje tog jedinstva, Beograd je odvojen, Vojvodina opet ima neki drugačiji duh što se tiče punka u krajnje pozitivnom smislu, južnije od Kragujevca ili Kruševca gotovo i da ne postoji scena… Niš je uspavan. Mi se zaista trudimo da izađemo u susret svima koji žele da nas pozovu da sviramo. Ali neki osnovni kriterijumi moraju da budu ispoštovani. Pravi primer jedinstvene i konzistentne scene je upravo bugarska scena. Fenomenalna podrška, iskrena publika koja će ostati do kraja svakog koncerta ne žureći na noćni prevoz… to je ono što kvari celu priču pogotovu u Beogradu. To se mora promeniti, ali moramo prvo početi od sebe.
Beogradska hardcore punk scena se strašno promenila poslednjih nekoliko godina. Šta je po tebi razlog što je došlo do naglog srozavanja nekada vrlo jake scene?
Pre svega nedovoljno angažovanje samih bendova. Sve se prepustilo slučaju. Medijska podrška je takođe jako bitna, ali ona je potpuno izostala! Potpuno ignorisanje dovelo je do toga da na koncerte dolaze jedni te isti ljudi. Svirke su jako slabo posećene, dešavalo se da se svira pred 30-ak ljudi petkom ili subotom, sramota zaista. A uvek ima pametnjakovića koji će pametovati na forumima zašto je to tako. A i kako da očekujemo bilo kakav progres kada jako mali broj nas vuče celu priču. Nešto se mora pod hitno preduzeti!
Koliko je internet doprineo popularizaciji punk rocka? Da li smatraš da je manji broj mladih bendova prouzrokovan činjenicom da je klincima danas sve dostupno, zbog čega im nedostaje entuzijazma za sviranje?
Internet je svakako uticao pozitivno n a popularizaciju punk rocka i ostalih muzičkih pravaca. Spomenuo bih myspace kao jedan od glavnih vidova promovisanja muzike. Ne možete da zamislite ni jedan veliki svetski bend a da nema myspace profil. Nama je doneo veliki benefit, ali nije dovoljno samo add-ovati i request-ovati po ceo dan. Iza svega toga morate ponuditi nešto što će privući nove fanove i ostvariti nove korisne kontakte. Zato i laka dostupnost mnogih stvari utiče na lenjost mladiih bendova da se pomere sa tačke demo snimaka i krenu u nešto ozbiljnije.
Internet fanzini su uzeli maha, ali retki su oni koji se izdvajaju kvalitetom. Većina prepisuje promo materijale, ne postoji subjektivno mišljenje. Da li smatraš da je razlog tome strah od kritike ili neznanje? Naravno, čast izuzecima.
Nažalost, puko prepisivanje jeste slučaj sa mnogim e-fanzinima. Subjektivnog mišljenja ima, ali od strane pogrešnih ljudi koji se ne razumeju u materiju i pišu kojekakve gluposti. Čast izuzecima naravno. Mislim da su neznanje i upućenost u muziku glavni problem.
Papirni fanzini zasluženo odlaze u penziju. Da li smatraš da je to zaista kraj takvom vidu komunikacije? Kod nas je ionako već 10-tak godina jako loša situacija sa fanzinima.
Računica je jasna. Web preuzima primat, brže, jednostavnije, dostupnije, nema dušu, al radi posao. Eto… to ti je sudbina.
Koliko za vas znače recenzije po magazinima/fanzinima? Vi ste se pojavili u zavidnom broju evropskih fanzina. Da li zbog toga osećate obavezu da i dalje napredujete i napravite još bolji sledeći album?
Naravno da su recenzije po stranim fanzinima bile vetar u leđa Tea Break-u. One su zaista korisne čak i kada su krajnje negativne. To je dobro za bend, jer ako te non-stop hvale to znači da nešto ne valja J. Šalu na stranu, ono što nas svakako obavezuje je to da sebi postavljamo uvek viši cilj, da prepreke budu možda i nepremostive ali da krajnji rezulat bude dobar muzički proizvod.
Ako bi morao da izdvojiš neki stvarno zanimljiv momenat sa neke svirke, koji bi to bio? Da li bi mogao da se setiš nekog trenutka u kome si pomislio: Sva muka se isplatila. Zbog ovoga vredi svirati.
Pa možda bih izdvojio dupli bis na našem prvom nastupu u Sofiji… publika koja viče Tea Break, Tea Break, Tea Break… ne da ti da odeš sa bine.. .da, da, zbog ovoga vredi svirati.
Šta čitaoci Get on the Stage fanzina mogu da očekuju od vas u sledećim mesecima / godinama?
Pre svega dobru i kvalitetnu muziku. Spomenuo sam već da je drugi album u planu do kraja godine. Uskoro (meri se danima) će se pojaviti i novi spot za pesmu Burn This Town, Zatim sledi nastup na Exit festivalu 11.07. kao i neke manje svirke po Srbiji. Ono što je sigurno to je da će Tea Break nastaviti žestoko svoju muzičku borbu za boljim sutra i da će svu svoju energiju uložiti pametno u godinama koje su pred nama, bez kompromisa, kvalitetno, punk rockerski.
another chance to break away…
