Za ovaj beogradski bend nisam čuo do pre neku nedelju, sem par fotki koje je Dule slikao kad su u Festu svirali sa Vitamin X. Technicolor Lies postoje tek nešto oko dve godine i iza sebe pored ovog EP-ja imaju demo snimak sa dve pesme. Na Eclectic Youth se predstavljaju sa pet pesama koje će ljubitelje američkog punk rocka sa kraja osamdesetih prilično prijatno iznenaditi. Kad kažem američki punk, mislim na onaj koji je dominirao na Revelation Recordsu u to vreme, naravno sa dosta modernih uticaja. Ubacili su screamo, ali u blagim dozama, ima malo i emo-a koji dosta podseća na vašingtonsku scenu, devedesete provejavaju sa laganim uticajima alternative… Sve u svemu, jako zanimljiv miks koji već na prvu loptu obećava dobru muziku. Naravno, nisu samo uticaji i dobri bendovi zaslužni za finih pet pesama, već je i sam bend uspeo sve to da spoji i pokaže da ima neki svoj zvuk, koji će, nadam se, na nekim sledećim izdanjima još više da profilišu.
Pet pesama je nekima malo, ali u principu trend snimanja EP-jeva je masovan, što zbog finansija, što zbog aktuelnosti. Bendu je svakako prihvatljivije da manje vremena provedu u studiju, a publici da u kraćim vremenskim razmacima dobiju novi materijal. Produkcijski su uspeli da prenesu atmosferičan zvuk, naročito na gitarama. Vokal je odličan. U prvom mahu mi se nije odmah dopao, ali kasnije sam sve više prihvatao, čak i screamo delove. Naravno, ovo screamo uzmite sa rezervom, jer nema veze sa klasičnim screamo bendovima koji preteruju. Ovde je sve sa dozom stila predstavljeno i to mi je najjači plus kod Technicolor Eyes. Više vriskovi, nego screamo, više melodija nego alternativno drndanje, i sasvim dovoljno emocije da bude na svom mestu.
Najbolja pesma je poslednja Atlantis. Nekako je drugačija od ostatka materijala, veoma je melodična i ona možda (nadam se) predstavlja putokaz u kom smeru će bend ići. Ona ima najmanje tog Revelation / Dischord šmeka, a najviše alternativnog zvuka, ali je najbolje ispala. Prvo kreće polako, onda se lagano ubrzava, pa menja totalno atmosferu u drugom delu. Svaka čast, nema šta! Dve gitare su se najbolje uklopile u ovoj pesmi i veoma je dobro što imaju petočlanu postavu, koja takav zvuk može da istera i uživo.
Mislim da bi svaka dalja reč bila suvišna. Skinite, preslušajte i uživajte. Voleo bih da je ovo samo početak jedne lepe muzičke priče.
