Pregrupe: Blitzkrieg, Potres. City Academic, Novi Beograd 3. jun 2010.
Posle skoro mesec dana od odličnog provoda na H2O, Beograd je posetio još jedan bend čiji je uticaj duboko ukorenjen u srpsku pank scenu. Inače, koncert je prvobitno najavljivan da bude u Livingroom-u, međutim preseljen je na Novi Beograd, u City Academic, prostor koji je nekad bio stari bioskop, a nalazi se pored Politehničke akademije. Posle problema da se pronađe mesto održavanja svirke, Mire i ja smo se obreli ispred bioskopa, gde smo, uobičajeno već, sreli ljude koje prilično retko srećemo u poslednje vreme. Pošto je ceo događaj planiran da se završi oko ponoći, na moju radost, jer je u pitanju radni dan, mi smo tamo bili već oko desetke, u gotovo minut kada su novosadski Blitzkrieg počeli svoj nastup. Mi smo uleteli ubrzo unutra i na prvi pogled mi se činilo da ovo i nije baš prostor za svirke. Visok plafon, puno prostora, gotovo nemoguća misija za tonca. To se i potvrdilo na nastupu Novosađana. Iako znam praktično sve pesme napamet, mogao sam tek u nekim momentima da čujem koja je pesma u pitanju. Toliko mutan zvuk nisam čuo još od početka devedesetih i svirki u Pazovačkom lokalnom kulturnom domu, koji slično i izgleda kao ovaj prostor. Očigledno je bend bio u teškoj poziciji i stvarno nije mogao da pokaže više. Verujem da je i činjenica da je u sali za vreme njihovog nastupa bilo možda 30-tak ljudi, dodatno je uticala da im svirka bude za zaborav. Barem meni. Gledao sam ih u daleko boljim izdanjima. Ipak, bilo je zabavno konačno čuti neke nove pesme koje sam besomučno slušao u poslednje vreme. Posle pola sata, pred kraj nastupa, sala je polako počela da se puni i zvuk se poboljšavao. Potres je, posle kraćeg nameštanja, krenuo u petoj brzini i odmah mi je zapalo za uho da je zvuk daleko bolji. Sad, da li su u pitanju bolji instrumenti, bolje podešavanje, ili što je sala bila punija, ne znam, ali sad je već bilo podnošljivije. Potres i dalje naglasak daje na proverenim starim stvarima i novom EP izdanju, koje je apsolutno fascinantno u smislu muzičko/tekstualnog i produkcijskog ostvarenja. Deo mase ih je prihvatio izuzetno, ali očigledno da postoji i deo publike kojima ne prija moderna verzija street panka, u kojem Potres itekako zna da pliva. Ono što je itekako primetno je da Borko sve bolje peva, recipročno broju kila koje nabaci svaki put kad se vidimo… Ja strašno volim Potres, zato što su bendovi koji svake godine napreduju u manjini kada je srpska scena u pitanju. A njihov napredak u poslednjih 5-6 godina je gigantski. I produkcijijski i muzički. Veoma moderno, aktuelno, a opet ostalo koliko-toliko u okvirima žanra. Za kraj su odsvirali i jednu novu pesmicu i obradu od Dropkick Murphys. Pošto su otpičili svoj repertoar i pobrali aplauze većine prisutnih, atmosfera je polako dolazila do vrhunca. U pauzi sam overio štand koji je bio postavljen na vrhu stepenica sa strane, mada se nisam zadržao dugo. Skupe majice i mogu slobodno da kažem prilično ružne su mene odbile za sekund. Inače, The Business važi za izvanredan klupski bend, što su, ruku na srce, itekako dokazali ove večeri. Sjajno se ponašaju na bini, samouvereno, što i ne čudi na staž koji su srpcali u ruke i noge. Pevač je matoriji od Mik Džegera, mrmlja nekim nerazumljivim engleskim jezikom koga verovatno samo on razume, ponosno je pokazivao vilicu u kojoj fale pola zuba, a svojom tetoviranom pojavom, i sa nekih 60-tak kila u vr’ glave, više me podseća na nekog fudbalskog huligana. Biznisi su otprašili većinu svojih najboljih pesama, zbog kojih su i ljudi došli. U prvom redu je bila ludnica, najluđi fanovi benda su definitivno šutkama podsetili na zaboravljene dane (videti pod: Smash The Discos). Matorci su pošteno cepali nekih 45 minuta, kada su se povukli, da dođu sebi, a nama je bilo jasno da će odsvirati možda još 2-3 pesme na bisu. Što se mene tiče, savršena satnica. Publika je čitav koncert bila gotovo kao na stadionu, veoma opuštena pankerska atmosfera, uz bend koji svojim iskustvom itekako zna da podigne atmosferu. Meni najbolji momenat bio kad je upaljena baklja na Dringing And Driving, cela sala se zacrvenela, a ubrzo je vazduh postao redak, a kiseonika gotovo da nije ni bilo. Srećom, završaju ubrzo bis i time se koncert završava. Nekima je trajalo kratko, ali mislim da je bilo taman koliko treba. Ionako sumnjam da su imali snage za mnogo više. Jedno veoma lepo veče i još jedan legendarni bend koji smo overili.
