Neizmerno sam zahvalan Viti, prodavcu rezanih diskova, davnih dana, kada je meri-džejn bila legalna… ovaj… širenje muzike bilo usredsređeno na ulicu Generala Ždanova, odnosno njen mali, lepo uređeni deo ispred SKC-a. Čovek je za razliku od svih imao ORIGINALNI disk nekog australijskog benda (čak mislim i dva primerka), te kao redovna mušterija imao sam privilegiju da ga odnesem kući i ako mi se svidi, pazarim po ceni rezanog diska!!! Lele….. 1999. godina, turobna i draga u isto vreme. Hvala ti Vitomire. Zaista!
Kasnije više nije bilo nazad. Zavisnost je bila enormna i talas koji vas voza deceniju i kusur. Vulkan koji se i dan danas ne gasi, proliva pre svega izuzetnu instrumentalnu virtuoznost SVIH, i na kraju podebljanom linijom ime Krisa Čejnija i njegovim vokalnim sposobnostima. Kada vidite da je neki bend trio, znajte da su suvi genijalci.
Ne sećam se da sam vam to pričao ranije, ali još jedna situacija nakon turobne godine je bila 2003. kada sam proveo gomiletine promrzlih noći na prijavnici kasarne u Zucama i LE album Modern Artillery. Prekretnica u oba slučaja. Bezbrižni dečak stasava u borbeno svesnog zaštitnika suvereniteta i integriteta doma svoga i poslednje batrganje australijske sabraće da ostanu kvalitetan punkobilly bend. Već sledeći album je ozbiljan meinstrim i tako je ostalo do danas.
Glupo mi je da pišem i komentarišem nešto o čemu je bezpredmetno raspravljati, ocenjivati produkciju i palamuditi o još jednom bendu iz okeana žanrovske pripadnasti. Prosto kad se okrenem ni ne primetim da je ovo već šesti album. Toliko sam imao poverenja da će i ovaj biti hladnokrvni ubica, da sam mesec dana unapred prestao da slušam bilo kakvu muziku, kako bih sakupio dovoljno ceruma u ušima i pripremio podlogu za razaranje kada pustim prve akorde. I bi tako. Oduvaše me izistinski! Malo je drugačija tonska slika, pa šta! Prve dve su na keca odradile sve što treba i ja sam zadovoljan. Sve ostale su me osvajale povremeno i postepeno, ali ceo šaržer sa 11 metkića direkt u srce.
Pitam se ponekad odakle vuku muzičke uticaje, sem u prvoj fazi gde su Stray Catsi bili pod broj jedan… ali evo, konačno uhvatih Baba O’Riley temu od The Who u Living End pesmi Song For The Lonely :-)…Šalu na stranu, eksploatisali su slajser (to je ona fora od Green Day, Boulevard…… to danas svi eksploatišu maximalno, pa mi ide na pičkin živac)… No, njima to i priliči, jer Living End ne poznaje granice. Zaista, gomiletina ideja za tako malo vremena koliko oduzima da preslušate album na jedan dah. Negde pročitah da su imali 40-ak pesama i odabrali ovih 11… dakle, ja već vidim ubrzo neko sledeće izdanje; priviđa mi se neki singl sledeće godine. Yeah!
Dalje, apokaliptični rif i refren u Away From The City je još jedan ortodoksni Living End. Orešu se sviđa Resist, pa je pominjem, ali ističem da ne vidim zašto baš ta pesma, kada su sve odlične. United je napalm od pesme, For Another Day, najsexipilnija romansa, naslovna je potpuni špageti vestern i malo neobična, ali oooo ooo ooo ooo singalongovanje osvaja na keca.
Šta više da pišem kad ni nemam dovoljan arsenal reči hvale. To treba negovati, vežbati, a ja baš i nisam do sada mnogo hvalio bendove; a mislim da nije ni do mene 🙂 Čista desetka.
