Duane Peters je institucija panka. Iza sebe ima na desetine albuma, što za matični bend U.S. Bombs, što za The Hunns. Može se reći da je veoma zautet čovek. Duane je takođe dekadu legenda svetskog skejtbordinga, što ga čini izuzetnim sagovornikom.
Radite na novom albumu. Da li ste imali neke nove uticaje za ovaj album? Da li ste nešto uradili drugačije ovog puta?
Iste pesme, novo vreme. Možda smo malo više vremena proveli u miksovanju i postprodukciji. Svi smo pisali pesme, pa čak i naš bubnjar. Donosili smo šta smo stigli na probe. Mislim da je novi album daleko naš najkvalitetniji i brate puno smo sranja uložili u njega.
Kako je teklo pisanje pesama za novi album?
Rekao sam ti, donesemo sva naša govna na probu, kažemo šta mislim i onda probamo, pa vidimo šta će da ispadne. Nismo mi neki jebeni muzičari da se iskenjavamo u pogledu svega toga. Istresli smo gaće, stavili sve stvari na sto i počeli sa svirkom.
I dalje imate dosta pesama koje snimite, a ne ubacite na album?
Da, jebote! Uvek držimo u rezervi par favorita, ko zna šta može da se desi. Takođe imamo gomilu pesama kući koje su nezavršene. Ali, sve ih sređujemo na turnejama i biće na sledećem albumu. Ima dosta toga različitog na albumu.
Da li su pozitivne stvari koje su te privukle pank sceni i dalje prisutne?
Jebeno naravno! Ima tu i tamo kretena koji me nerviraju, ali generalno dok su političari ovakva stoka, uvek će biti motiva da se jača scena.
Kakvo je tvoje mišljenje o današnjoj pank sceni?
Bila bi bolja kad bi bilo manje kategorisanja i etiketiranja, a više prave revolucije protiv novog svetskog poretka!
Gostovali ste na Comedy Central u emisiji Premium Blend. Kakve utiske donosite?
Do jaja je bilo! Ti likovi su kao jebeni pank rokeri. Svi su na turneji, rade urnebesne noćne komedije. Taj lik Jim Brewer je jebeno dobar lik. Svi oko nas su poput klovnova pili, razbijali se, zajebavali se, pričali takve odvale da stomak ne može da podnese toliku količinu smeha. Onda smo mi izašli da sviramo. U normalnim situacijama takva publika nikada ne bi došla na naše koncerte. Ljudi svih boja kože, rase, zanimanja… Ljudi su sedeli, đuskali, nekada davno bi nas gađali kamenjem, jebote.
Da li misliš da turneje oko sveta i upoznavanje sa različitim kulturama sprečava predrasude i stereotipe?
To najviše pokazuje koliko su patetično jadni svi oni lokal patriotski bendovi koji nikada nisu prismrdeli dalje od ćoška svoje glupe ulice, pričaju o svakakvim stvarima, a nos im nije video dalje od pet metara. Nemaju jebenog pojma šta se dešava! Pankeri se kod nas kuće tuku oko nekog smrdljivog i šugavog prostora od 3 sa 3, dok neki bendovi deset milja od njih prikupljaju hiljadu klinaca za veče! Sve je to zbog straha da se ne bude podržan, a kada bi nestalo tog strana bilo bi daleko više zajedništva i borbe protiv establišmenta. Malo treba volje da se napravi pokret!
Znam da si skejter, i to prilično dobar. Na kakvim daskama voziš i koje su ti najgore povrede do sada?
Ja i bubnjar smo skejteri i uglavnom koristimo crne daske. Beer City! Povreda je bilo toliko mnogo da me jaja bole pri pomisli na njih. Artritis, brate!
Ima li nekih mladih novih bendova koji se izdvajaju kvalitetom, radeći nešto originalno?
The Briefs, The Briggs, The Stitches, Smogtown, Discontent, The Worthless i Monster Squad. Gomila bendova iz Evrope. Gomila dobrih bendova će još sigurno naići. Rancid. Postoji jedan super bend iz Nemačke Public Choice, koji ima zakon tekstove, uglavnom levičarske i političke. Bukvalno pomisliš da dolaze iz ’77, jer imaju taj bole nas kurac stav. Moralni su, nisu pičke poput sličnih bendova. Oni su najimpresivniji bend koji sam čuo u poslednje vreme. Takođe i legendarni Swingin’ Utters jebu kevu.
Koji vam je nezaboravni koncert?
Ludilo je bilo u Pensilvaniji, nekoliko dana pre prošlogodišnje Pankorama turneje. Izbacivači su bili kreteni neviđeni. Organizator certa im je prišao i rekao da će klinci verovatno dosta stejdžovati, skakati i generalno dobro se provoditi. Dogovorili su se dok ne bude tuče, klinci će moći da skaču do mile volje. Izbacivači su pristali, ali ono što se događalo cele noći je bilo neverovatno. Bukvalno su non-stop izbacivali nekog napolje. Dvojicu klinaca su izubijali. Naš menadžer turneje je to video i tražio da se klinci vrate u klub. Upao je u tuču sa organizatorom, a klinci su se kasnije vratili. Ja sam sedeo za šankom i cugao Džeka. Ceo jebeni dan sam se pitao što su klinci uplašeni. Video sam momke koji uopšte nisu pili, a izbačeni su napolje. Ti izbacivači su bili za lečenje, definitivno. Sa nama su bili i Bouncing Souls. Tako, izmem cugu za sve njih, krenem dole, kad naiđem na dvojicu izbacivača. Gde si ti pošao sa pićem? -Idem do Bouncing Souls, imamo posebnu sobu dole. –Nema šanse, ’bate. Izbaci ga napolje. Viknuo sam: Koji vam je kurac? Alo, bre. ’Ladno me izbaciše majmuni. Ajmo, batice, idemo napolje, reče mi jedan od njih. Neću da idem napolje. Treba mi ključ od kombija. Na to me je jedan od njih snažno uhvatio za vrat, tako da nisam mogao ni da vičem za pomoć. Bacio me niz stepenice. Tu se slučajno zatekao jedan skins, pijuckao svoje pivce, kada je video celu scenu. Utrčao je među grmelje i odgurnuo ih dalje. Jedan momak me je podigao niz stepenice, ali sam uspeo da lupim glavom kad smo prolazili kroz vrata. Onda je usledila totalna tuča, flaše su letele, stolice razbijene, posle sam saznao da su skinsi razbili vlašom glavu jednom od izbacivača. Totalna ludnica, sine, totalna. Kada smo izašli napolje stajalo je gomila pandura, šest-sedam patrolnih kola, hitna pomoć, vatrogasci, čak je helikopter kružio.
Neke od vaših pesama su prilično depresivne i kao da najavjluju kataklizmu, dok su neke vesele, kao da su pravljene za žurke. Kako to objašnjavaš?
To je iz prostog razloga što volimo različitost, varijacije na teme, a kao ljudi imamo različitosti o kojima itekako vredi pričati. Bili bi najdosadniji bend na svetu ako bi uvek pevali o istim stvarima.
Ako bi mogao da oživiš jednu osobu koja bi to bila?
Chuck Briggs!
Ko je za tebe najgori umetnik na svetu?
Billy Bob Thorton.
Koja je najveća razlika između Evrope i Sad?
U Evropi su veće šolje za kafu! Ribe su bolje, otvorenije i manje licemerne. Ljudi su generalno gostoljubljiviji, pogotovo na jugu.
Čuo sam dosta priča o nasilju na svirkama u Americi. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?
Ima mnogo napaljenih majmuna, mačo debila koji se boje da njihov kurac nije slučajno manji od tipa pored njih, tako da zbog toga moraju više da piju, a posledica uvek bude krvoproliće.
Koji je najbitniji album tvog života?
Sex Pistols: Never Mind The Bollocks!
Šta znaš o Srbiji?
Represija, bombardovanje američkim bombama, veoma dobri i srdačni ljudi, najbolja košarka.
Koji ti je omiljeni film?
Bekstvo iz Šošenka.
Toliko. Za kraj reci nešto?
Poruka svim ljudima u Srbiji: niste sami! Pozdrav od Duana i U.S. Bombs.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #9, maja 2003.
