Primarnu energiju bend je crpeo početkom i tokom osamdesetih godina, kada je i žanr kojem pripadaju i kojeg su i sami jedni od otemeljivača, bio suštinski na vrhuncu, pa su se tako i ostvarenja iz pomenutog perioda najviše odrazila na potonja kretanja nezavisne scene. Nakon niza godina pauze prvo su objavili Everything Sucks, a nakon toga i jedno live/split izdanje gde uz All prave neku vrstu retrospektive njihovog celokupnog rada. Iako su ovi albumi bili daleko iznad prosečnih ostvarenja njihovih tadašnjih savremenika, auditorijum se nije drastično promenio izvad do sada već koncentrisanih krugova. Mislim da će sličan odjek ostaviti i najsvežije Descendents izdanje sa Fat-a nazvano Cool To Be You koje zvuči prepoznatljivo, ali i krajnje interesantno, jer se hitovi, potpisani od trojice članova ovog davno ustanovljenog kvarteta, izdvajaju već nakon nekoliko preslušavanja. Uvodna Talking je odlična, a ostali naslovi koji obrađuju za njih već karakteristične teme, vezane za ljubav i svakodnevna unutrašnja previranja, takođe zavređuju pažnju. O originalnosti koja je uglavnom posledica mahinalnog, instiktivnog reagovanja na stvari u datim okolnostima i okja je više vezana za period formalnog uobličavanja nekakvog unutrašnjeg doživljaja, sada je izlišno govoriti, jer Descendents su odavno etabliran bend čiji renome je teško narušiti, a s druge strane vreme baca svetlo na neke nove kvalitete i atribute koji mogu da idu uz ime ovog benda. Preporučujem da ga preslušate.
Fat Wreck Chords
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
