Verovali vi ili ne, ali nekad je pop-punk bio izuzetno uzbudljiv, svež i nov pravac kalifornijske melodije. Kako je nadolazila nova generacija, tako se i žanr totalno ofucao i od super zanimljive pojave, nastao je termin pop-punk od koga su mnogi počeli da zaziru. Očigledno je bila potrebna neka varnica da se ponovo raspali vatra koja je bila jaka pre recimo desetak godina. Jedan od bendova koji sa izvesnim uspehom pokušava da to ostvari je Masačusetski Four Year Strong. Album nije nešto posebno inovativan, ne donosi neke novitete zbog kojih će se svi okretati za ovim bendom, ali je Enemy Of The World od početka do kraja lepo zamišljen i koncipiran. Bend pokazuje napredak u stvaranju pesama, atmosfere i melodija. Kako ide album, tako se primećuje kvalitet refrena i bek vokala. Te dve stvari su najdominantnije na albumu. Pesme su naravno tu negde oko 3-4 minuta, standardno za ovakav tip muzike. Vokal ne zapomaže, što je možda i najbitnije. Muzika je nekako najpribližnija (barem meni) prvom Taking Back Sunday, ali sa malo više melodije i daleko moćnijim pevanjem. Album svoj vrhunac doživljava u izuzetnoj Find My Way Back, prepunoj odličnih melodija, horskog pevanja i pevljivih refrena. Neodoljivo podseća na rane radove New Found Glory. Produkcija albuma je impresivna, sve je čisto, ispolirano, ali to je već postalo standardno za pop-punk. Postoji razlog zbog čega je ovaj bend u vrhu scene već nekoliko godina i ovim albumom su to i dokazali. Nadam se da je ovo putokaz kojim će bend nastupati i u budućnosti i da ih prelazak na velikog izdavača neće sjebati, kao što sjebe većinu. Za sve fanove mekanog zvuka, ovo je jedan od najboljih albuma godine.
Universal Motown
http://www.universalmotown.com
