Znate i sami priču. Par odličnih izdanja i poslednji antologijski album kojim su ušli u ustoriju je bilo dovoljno da praktično svaki ljubitelj melodičnog death metala godinama priželjkuje povratak jednih i jedinih – At The Gates. Do sada su se više puta raspadali, vraćali, išli na turneje, raspadali se ponovo, ali nisu nešto bili voljni da sa nama podele želju za novim albumom. Članovi su se raštrkali na sve strane, a jedna od tih reinkarnacija je došla u vidu meni najboljeg švedskog treš metal benda The Haunted, koji se takođe, godinama borio sa promenama postave. At The Gates su sasvim iznenada, početkom ove godine, objavili da već uveliko rade na novom albumu. S neba pa u rebra, informacija je mnogima naterala suze radosnice, a oktobar centralnim mesecom godine 2014. Već početkom septembra srećnici su se dokopali albuma i počele su da se pojavljuju i prve recenzije. Hvalospevi nisu nedostajali, nakloni do poda, a prvi singl koji je ujedno nosio i naziv albuma je uverio svakog da bend nije izgubio ništa na kvalitetu. Čak sam ubeđen da je devetnaest godina, koliko su proveli po drugim bendovima, bilo dovoljno da se nabiju iskustvom i pokažu mlađoj generaciji kako treba da se uradi dobar album.
Teško je izbeći moćan uticaj albuma Slaughter Of The Soul. Klasik i dalje stoji čvrsto na pijedestalu žanra melodičnog death metala, a takođe predstavlja jedan od glavnih uzora gotovo svakog modernog metal benda. Zbog toga je jako bitno na početku reći da At War With Reality, verovatno jedan od najiščekivanijih metal albuma u istoriji, nije samo puka kopija svog prethodnika. Nemojte odmah da se razočarate. Zvuk na novom albumu je mračniji i nabijeniji, da će vam i pesma poput The Conspiracy Of The Blind, koja veoma podseća na Slaughter Of The Soul, zvučati drugačije. Tama nas vodi u melanholičnu atmosferu koja se proteže čitavim albumom, a to je možda najprimetnije u City Of Mirrors. Melodičnost gitara je hirurški precizna, od početka Death and the Labyrinth, pa do krajnjih tonova impresivne The Night Eternal, a čistoći kompletne zvučne slike najviše doprinosi agresivan vokal Tomasa Lindberga.
Specifično mračna atmosfera koja krasi praktično svaki album ovog benda se u slučaju At War With Reality udvostručuje. Ovde je sve nekako izraženije, tamnije, ali i sporije. Nekim tvrdokornim fanovima će to možda smetali, što je sasvim legitimno, ali ako se realno pogleda, tih super brzih melodičnih death metal bendova, koji su neuspešno skidali Slaughter… ima koliko god hoćeš. Pogotovo otkad su At the Gates nestali sa muzičke mape aktivnih bendova. Atmosfera koja ih krasi na novom albumu može da se opiše kao mračna i tragična istovremeno. Mračna, kao da govori o potrebi da se sruši ceo svet, da nastane apokalipsa, da nas više ne bude, a tragična jer žali ceo ljudski rod. U brzim delovima imate osećaj da slušate prethodni album, ali opet nekako drugačije. Ali, kad uspore, a nekoliko gitara počnu da se prepliću i prave superiorne melodije, shvatite da je ovo novo poglavlje. Naravno, u današnje doba je praktično nemoguće da se napravi album koji će imati isti ili barem sličan kulturni i istorijski uticaj na muziku kao što su to bili slučajevi osamdesetih i pogotovo u prvoj polovini devedesetih. Ali, sa druge strane, pokazaće da žanr melodičnog death metala nije samo isprazni pogled u prošlost i hiljade loših kopija getenburške scene. At The Gates na neki način pokazuje kako bi sve to trebalo ustvari da se uradi.
Nije lako pisati o ovakvom albumu, jer će se o njemu dugo pričati i pitanje je koliko moje reči mogu da izdrže test vremena. Ali, ako nakon toliko sprcanih godina i slušanja muzike, ne mogu sebe da ubedim u nešto, kako mislim da ubedim i vas? A upravo to pokušavam svim ovim pisanjem. Bez obzira da li ste povremeni konzument death metala ili ga strastveno slušate i dobro poznajete, čisto sumnjam da možete ovom izdanju da priđete ravnodušno. Čak iako ste vatreni zagovornik da matore kuke nemaju više šta da traže na sceni, At War With Reality je pokazatelj da se nekim albumima mora pristupiti studiozno. Bilo da ga slušate na kineskim zvučnicima koje ste našli u kontejneru ili na profesionalnoj studijskoj opremi, ovaj album zvuči jebeno dobro. Sve je super upeglano, sve je na svom mestu, a opet sve zvuči tako živo. Nema ni govora o kompjuterskom budženju, efektima i slično. Čista, sirova energija u najboljim mogućim uslovima.
Zanimljivo je bilo čitati pisanje na internetu kada je bend izbacio prvi singl. Gotovo većina prvih komentatora, koji su se prosto utrkivali ko će da baci ekskluzivniju informaciju, su govorili o propasti benda, kako idu na sigurno, kako se ne trude da prošire zvuk, već da kopiraju sami sebe. I voleo bih da vidim face većine tih ljudi, koji su sami sebi pojeli govno zbog gluposti o kojima troluju. Jer, ovakve veličine ne možeš da seciraš pesmu po pesmu, moraš da gledaš ceo album, širu sliku, da povezuješ stvari. Najlakše je istrgnuti iz konteksta i popljuvati. Ali, ubrzo kada je album procurio na internet, i kada su svi mogli da se uvere u kvalitet istog, priča dobija druge konotacije. Sada su pohvale stizale sa svih strana, posebno kada je reč o usviranosti benda i gitarskim melodijama.
Bend je nastavio tamo gde je stao pre skoro dvadeset godina. Prirodan nastavak priče. Možda smo se u međuvremenu naslušali đubreta, pa teško prepoznajemo istinski kvalitet, ali vremenom će i to doći na svoje. At The Gates su apsolutni vladari žanra, titani u moru copy-paste bendova i prema njima moraju da vladaju sasvim drugačiji pogledi. Ako bi tražio dlaku u jajetu, to bi bili tekstovi, jer lično ne volim previše ta magijska sranja, mada priznajem da bend ume uspešno da spaja fantastiku sa javom. U principu, uz ovakav album bi savršeno legao neki mističan roman ili grafička novela, koja bi dodatno dočarala krajnje setnu atmosferu koja prožima celo izdanje. Nema ovde govora o nekoj jezivoj atmosferi, više mi izgleda kao neka mračna šuma, prožeta maglom i zvucima nepoznatih kreatura.
Sigurno ćete o ovom albumu čitati na još nekim mestima i mnogi će u sitna crevca pisati o tehničkim aspektima, analizirati svaku pesmu, svaki stih, ali ja ne bih više o tome. Samo ću reći da mnogi albumi nemaju uspeha da ispune velika očekivanja, ali da At War With Reality neće imati taj problem. Ovo je album koji će se godinama slušati. Sasvim sigurno jedan od najboljih albuma godine.
Century Media Records
www.centurymedia.com
atthegates.se
