Bad Religion je svakim albumom pružao svoju viziju sofisticiranosti američkog punk rocka, uglavnom kroz fantastičan osećaj za dobru melodiju i izvanredne vokalne harmonije. New Maps of Hell, četrnaesti album benda, treći od povratka Gurewitza u bend i ujedno album koji obeležava 25 godina postojanja benda, nastavlja na istom putu gde je stao prethodni, remek-delo zvano The Empire Strikes First. Album počinje furiozno, u gotovo hardcore maniru, pesmom 52 Seconds. Kompresovan vokal, čudna prljava produkcija, na prvu loptu iznenađuje slušaoca. Očigledno, neobičan uvod za Heroes & Martyrs, apsolutni instant-hit, pesma koja se prva pojavila na njihovom sajtu, pre izdavanja albuma. Tipični brzi refren, sa puno vokalnih harmonija, daje nam do znanja da Bad Religion i dalje imaju itekako inspiracije. Germs Of Perfection nastavlja u istom ritmu, ali slušalac već primećuje da se agresija smanjila za jedan stepen i da smo na starom BR terenu. Počinju iz svih ćoškova da izlaze stare melodije, harmonije iz osamdesetih, moderan zvuk se meša sa starim. Apsolutni hit. New Dark Ages je najbolja pesma na albumu i udarni singl. Ne posustajući ni u jednom trenutku Gurewitz i Graffin nas bombarduju još većom količinom vokalnih harmonija, da nam se čini da gitare nisu potrebne. Sve je perfektno složeno i kako ide album, sve je bolji. Requiem for Dissent je već pankerskija, sa dosta gitarskih solaža. Iznenađujuće Graffinova pesma. Potom sledi predah u vidu Before you Die, izvanrednoj melodičnoj punk rock pesmi, sa jakom porukom. Honest Goodbye je najsporija i jedina pesma na albumu koja nema pank prizvuk. Bend je doživeo strašne kritike zbog ove pesme, međutim, ja ne znam u čemu je problem da se malo prikoči na sredini albuma. Fenomenalan Gregov vokal potpuno zasenjuje sve ostalo u pesmi. Ostatak albuma čine furioznije i brže pesme, u kojima ima eksperimentisanja u produkciji, naročito u Murder, naročito u u prelazima sa brzog u sporo. Drugi istinski hit je Scrutiny, koja vas odmah hvata za gušu i ne pušta. Hit na prvo slušanje. Dosta me je podsetila na album Stranger Than Fiction. Kombinacija vokalnih harmonija i Bretovih solaža je ovde ispala pun pogodak. Mene je iznenadila vrlo neobična Prodigal Son, koja počinje skoro rokerski, a onda polako ubrzava, pa usporava, nekoliko puta menjajući ritam, kulminirajući odličnim refrenom. The Grand Delusion je još jedan BR biser, i neobičan spoj brze melodije, rock solaža i isprepletenih vokala. Najslabija pesma je Submission Complete, ali već smo navikli da bend neke lošije pesme stavlja pred kraj albuma. Spora, dosadna i neubedljiva. Kao da je stavljena namerno, jer je poslednja pesma na albumu stvarno remek-delo u manje o četiri minuta. Fields of Mars počinje laganim delom na klaviru, kao da vam se čini da će Greg da se izmotava, poput svog prvog solo albuma. Međutim, slede vrlo kompleksne vokalne harmonije, prelazi na bubnju, brzi refren, još brzi bridževi, odlične gitarske melodije, solaža… Apsolutni Bad Religion hit, koji će se dugo vrteti po našim cd plejerima. U sredini pesme se ponovo čuje klavir, međutim, taj kratki predah je samo produžio pesmu, pružajući mogućnost da se još malo raširi zvuk, pojača Gregov vokal, koji pokazuje apsolutnu dominaciju u bendu. Bad Religion i posle toliko godina uspevaju da zadrže inspiraciju, osećaj za melodiju, tekstove gorkog idealizma i nade u bolje sutra. New Maps of Hell je bez izuzetka fantastičan album, inteligentan i zarazan. Za svaku kolekciju.
Epitaph Records
www.epitaph.com
www.badreligion.com
