Obožavam kada su svirke van strogog centra Beograda, a lokacija splava Lađa je verovatno jedan od najlepših delova Beograda. Prelep pogled na Savu, Kalemegdan i Stari grad izgleda impresivno, šetanje uz obalu osvežavaće, a zvuci sa Potresove tonske probe odjekuju okolinom. Nismo se preterano žurili unutra, a dolazak drugara Duleta, koji se spremao za još jedno fotografsko hvatanje koncertnog momenta, je još više usporio naše želje za ulaskom. Tek kada je poveći broj ljudi krenuo da ulazi i mi smo se uputili ka ulazu na splav.
Prvi utisak o prostoru je fenomenalan. Poluotvoreno, sa pogledom na reku i Beograd, nimalo zagušljivo, ne preterano veliko, ali dovoljno prostrano da se uživa. U publici goooomiletina klinaca, naročito devojčica. Kao da su došli sa neke ekskurzije, klinci su napravili fantastičnu atmosferu pre nego što su njihovi školski heroji krenuli sa svirkom. Fat Kid Loves Cake su valjda srednjoškolci, prepuni entuzijazma, koje ništa neće zaustaviti. Sviraju melodiju klasičnu sa kraja devedesetih. Spojite NOFX i Blink 182. Uglavnom sviraju obrade stranih melodičnih bendova, a na gore pomenute dodajte i Penivajz, Bad Religion… Iako na prvi pogled bend ne zvuči ništa specijalno, već posle par minuta ih gledate sa velikim osmehom na licu. Ne pamtim kad sam video srećniji bend na bini. Klinci su super zadovoljni što sviraju, znaju da naprave atmosferu i imaju gomilu fanova koji ih prate. Verovatno im u tom dobu ništa više i ne treba. U njihovoj svirci ima dosta grešaka i moraju još puno da vežbaju, ali ako počnu da rade svoje pesme i zadrže ovakav nivo želje i samopouzdanja, mislim da ćemo o njima još dosta slušati sledećih godina.
Potres je bio sledeći i slobodno mogu da kažem da je ovo bilo njihovo veče. Dupli razlog. Prvi je proslava neverovatnog jubileja: dvadeset godina postojanja! To je i za mnogo poznatije bendove u Srbiji misaona imenica. Drugi razlog njihovog zvezdanog momenta te večeri je promocija novog EP-ja i spota. Disk je deljen uz ulaznicu i njegovu recenziju ćete uskoro čitati. Spot za Simbole revolucije smo imali priliku da vidimo na video bimu pre svirke i mogu slobodno da kažem da je jedan od boljih koji su snimljeni kod nas u poslednje vreme. Slavljenička atmosfera se prenela i na uvod kada je puštena tema iz Rokija, Borko poput ostarelog boksera podgrejava atmosferu, a kada su krenuli zvuci Naše mladosti… publika je potpuno odlepila! U par navrata sam rizikovao da mi neko ne sjebe naočare, ali ponese te momenat. Desetak ljudi ispred bine je podizalo atmosferu, mada ni ostatak nije stajao i cupkao. Stvarno fantastična atmosfera, mnogo starih poznatih lica, uglavnom iz Smedereva je znalo gotovo sve tekstove, sem par novih koje je bend odsvirao na samom kraju svirke.
A do tada smo čuli klasike poput Suviše pijani, Umoran, Slovenska, Mene može imati svako… Bend je izuzetno uvežban, profesionalan, vidno pun samopouzdanja. Realno, zvuče bolje od mnogih stranih bendova koje smo gledali u Beogradu. Na kraju su odsvirali tri nove pesme: Sukobi krajnosti, Ponovo dišem i Simboli revolucije, kao i Lek protiv monotonije koju standardno sviraju na kraju. Potresova svirka je evolucionarno napredovala u protekloj deceniji. Od Treće smene do danas svedoci smo da se i street pank može pretvoriti u melodični izrazito gitarski pank, sa vrlo jakim inteligentnim tekstovima, gotovo uvek aktuelnim. Pošto nisam više u kondiciji, nastup Potresa je bio dovoljan da me skroz umori, pa sam se povukao nazad pred nastup La Plebe.
Bend je svirao u Srbiji već nekoliko puta i iako dolaze iz San Franciska, oni s pravom predstavljaju Meksiko na putu oko sveta. Postoje skoro deset godina i svoju viziju furioznog i zabavnog ska panka su nam prezentovali u sat vremena. Iako sam već bio totalno umoran i čekao me je radni dan sledećeg jutra, nije mi padalo na pamet da ih ne odgledam do kraja. Priznajem da ih nisam slušao do sada, pa vam neću pričati o pesmama koje su svirali. Ono što sam ja video je izvrsno uvežban bend koji poseduje dar koji ima tako malo bendova: sjajan kontakt sa publikom i pravljenje vrhunske atmosfere. Mogu za kratko vreme čitav klub da podignu na noge. Zanimljivost ovog benda je i što svoju svirku opisuju kao dvojezični pank sa duvačima i povraćanjem, aludirajući na same početke kada su članovi duvačke sekcije često povraćali na svirkama od iscrpljenosti. Kičma svirke je hardcore/punk, a ne ska, uglavnom je veoma brz, melodičan sa puno trombona i trube. Koliko sam primetio tekstovi su socijalni, što i ne čudi, a teme od borbe za prava Meksikanaca, problema sa imigracionom policijom, rasizmom i ugnjetavanjem dominiraju. Početni albumi su bili pola španski, pola engleski, ali je kasnije to postalo okrenutije ka španskom.
Šteta što je ovo bilo u sred radne nedelje, ali je vredelo doći. Tri dobra benda, svaki zanimljiv na svoj način. Publika veoma raspoložena i nasmejana, prostor i lokacija izuzetni. Jednostavno, ovakvih koncerata treba da bude više.
