Ova godina će definitivno biti upamćena po mnogobrojnim povratničkim albumima naših heroja iz detinjstva. Good Riddance je jedan od bendova koji sam zavoleo da prvi rif. Bilo je to verovatno u leto godinu-dve pre bombardovanja, album Ballads From Revolution mi je pomerio sva dotadašnja shvatanja melodične muzike. Bili su drugačiji od ostatka bande na Fat Wrecku. Besni, više okrenuti hardkoru nego panku, ali sa stalnim preplitanjima, duplom pedalom i strastvenim vokalom koji je rušio sve pred sobom. Tada je Good Riddance još uvek bio ekipa sastavljena od skejtera, surfera i zaštitnika životne sredine, u svojim ranim dvadesetim. Ubrzo su postali jedan od najznačajnijih bendova devedesetih, a brojke koje sam dobio o prodaji albuma me i danas frapiraju, a tiraži su neretko prelazili šest cifara. Za današnje pojmove astronomski, zar ne? Uprkos svemu tome, ostali su verni sebi, ostali underground, ostali na Fat Wrecku i gurali svoju priču, gurali i gurali… I na kraju izgoreli u svemu tome.
Kada sam 2007. godine čuo da se raspadaju, bio sam baš razočaran, smatrajući to izdajom, ali moje poimanje sveta se značajno promenilo kada sam ja dospeo u njihove tadašnje godine. Obaveze pristignu, bitka sa životom, finansijama, osnivanje porodice i dobijanje potomstva su stvari kojima svi težimo, a nekako je sav taj pritisak uticao i na Good Riddance, koji su nekako izgubili volju da sviraju. Kada se slegla prašina, i kada su se skontali sa svojim novim životnim obavezama, pritisak malo splasnuo, želja se ponovo javila. Na radost svih nas zaljubljenika, 2012. godine su se vratili koncertima, pa je svima bilo jasno da nas uskoro čeka i novi album. To uskoro se malo oteglo, ali je vredelo čekati.
Snimali su sve to u svom rodnom Santa Kruzu, gde očito leto večno traje, pa su na januarskih paklenih četrdesetak stepeni, u sjajnim studijskim uslovima odradili album koji staje rame uz rame sa klasicima sa početka karijere. Možda je upravo ovo album koji bi super legao posle Ballads. Nakon devet godina od poslednjeg studijskog albuma, bend nije otupeo oštricu nimalo: i dalje su veoma aktuelni, krajnje kritični prema svemu oko sebe. To treba poštovati iznad svega. Njihovi uticaji su zaista iskreni, a već na početku albuma vam je jasno da će ovo biti prilično šarenolik album, prepun hitova koji će nam ulepšati prve prolećne dane. Disputatio je mračna, gotovo treš hardkor pesma, koja dosta podseća Paint It Black. Brza, britka, super za uvod. Bad Religion / Pennywise uticaji se pojavljuju u No Greater Fight, Black Flag-a ima u brzoj Dry Season, a Descendentse imamo u Washed Away. Shiloh kao da se teleportovala sa vašingtonske scene. Pesma na koju treba obrati pažnju je Our Better Natures. Da ne bude zabune, Good Riddance je sve ovo umešno spojio sa svojim karakterističnim zvukom, što je i jedan od razloga zašto ih svi toliko volimo da slušamo. Možda bi najbolje bilo Peace In Our Time opisati kao najbolje melodije sa Comprehensive Guide… spojene sa hardkor mrakom Operation Phoenix.
Ovih par dana koliko ga nemilice slušam, teško mogu da pronađem neku iskrenu manu. Perfektno snimljen, perfetno odsviran, perfektno otpevan, jednostavno album koji smo toliko čekali. Good Riddance se vraćaju u najvećem sjaju, sa izdanjem koje je pokazalo da stara garda još uvek ima šta da kaže i da mlađi itekako imaju na koga da se ugledaju. Fat Wreck nastavlja da briljira ove godine, pa posle fenomenalnog, takođe povratničkog, Strung Out albuma, imamo još jedan biser. Good Riddance su se zakucali na sam vrh top bendova ove sezone.
Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
https://www.facebook.com/goodriddance
