Beogradski bend Blankfile je prilično aktuelan ovih meseci. Izdali su veoma dobar EP prošle godine, bili zapaženi na svirkama, a onda je usledio i odličan spot za pesmu Close To Our Hearts. Pored toga, na Get on the Stage fanzinu su bili najpopularniji bend u julu, po glasovima posetilaca, pa je sve ovo bilo sasvim dovoljno da se Miša i ja obratimo Petru sa par pitanja.
Pošto bend Blankfile nije od juče, verujem da je internet filovan informacijama, prešao bih onda na konkretno. Prekretnica u bendovskom milestonu je bila 2008. godina. Jesi li ti ostao jedini originalni član iz one prve faze koje se ja sećam jošod 2006. kada sam vas gledao u maloj sali SKC-a na koncertu sa Barfly, Ludim Krawama i No Comply. Imam snimke i iz Paradox studija, pa se osvrni malo na te dane i reci nam ponešto o zaokretu s kursa?
Koncert u SKC-u?! Pa ti si čoveče jedan od najistrajnijih fanova benda, svaka čast 🙂 Da, ja sam jedini ostao iz te prve postave, jednog veoma drugačijeg benda od ovog danas. Ali podjednako meni dragog. Da, bila su to isto divna vremena, taman uklopljena u naše tadašnje godine i ambicije. Loše gitare i cuga, melodičnipankrok i ulica. Ne bih zato 2008. nazvao godinom zaokreta, već više početkom novog poglavlja. Staro poglavlje nas je vodilo kroz vrtoglave avanture i nekako žive vratilo kući, ali samo osećao da Priča o Blenkfajlu nije bila ni blizu zaključka…bar ne onog koji sam ja hteo da prihvatim i sutra ispričam klincima. Poželeo sam dragim prijateljima sreću i otisnuo se nazad na pučinu. Ovo što se od tad ispisuje na stranicama ovog benda je neverovatna priča.
Imate konstantan progres na izdanjima, bilo da je reč o produkciji, bilo da je reč oaranžmanima ili samom duhu pesama. Kako ste zadovoljni prošlogodišnjim EP-jem i šta trenutno radi bend, obzirom da ste ove godine imali i jedan spot za Close to Our Hearts, koji je poput spota za Roadkill, veoma dobro pomerio granice? Imaju li spotovi u Srbiji smisla, obzirom da retko koji iz ove branše dospena TV, već se sahrani na YouTube kanalu?
Hvala ti na lepim rečima. Ako izdvojimo sam EP, on je stvarno vrh našeg dostignuća u tom preseku vremena, a i objektivnih okolnosti na domaćoj sceni. Pogotovo jer smo iskoračili u jednom sasvim novom ruhu. Ali, kao što si i sam primetio, konstantno jurimo kurs progresa, tako da u ovom trenutku mislim da možemo još bolje od toga. Šta sad radimo? Pa, za jedan ozbiljan bend, malo toga, ali za jedan ozbiljan bend u Srbiji, ovakvog muzičkog usmerenja, apsolutno sve što je u našoj moći. A spotovi nam jesu posebna kurtoazija i objektivno konkurentni i van granica i mogućnosti ove zemlje, tu neću biti skroman. J*beš medije i nagrade, sve što radimo čini nas pobednicima i boljim ljudima pred sopstvenim odrazom u ogledalu, to ponekad ume da bude presudno kad se svode računi, zar ne?
Pobedili ste na top listi Get on the Stage fanzina za mesec jul. Koliko to ima smisla obzirom da je i to nekada bio ogranak iliti sastavni deo postojanja na sceni? Pratite li domaće portale, fanzine, magazine?
Opet me pitaš za smisao, hehe…mi i vi radimo, drugi nek nam zadenu smisao, tako to funkcioniše. Mislim da je dobro da postoje portali kao što je vaš, a posebno jer, osim profesionalnosti i ažurnosti, svojom prezentacijom pratite i trend razvoja elektronskih komunikacija i time pružate i mlađim naraštajima dostupnost informacija na moderan i pravovremen način. Treba poštovati prošlost, ali joj ne robovati, zato mi se sviđa što se i GOTS unapredio. Pratimo skoro sve fanzine i portale relevantne za ovu našu subkulturu, a dostupne na internetu.
Ko su privatno ljudi koji su okupljeni oko benda i da li su braća stalna postava benda ili samo veoma lojalni fanovi? Koliko oni utiču na Blankfile kreativu?
Svi oko benda su prijatelji benda, svi na ovaj ili onaj način povezani za lokalnom scenom. Braća? Ako misliš na Ćiriće, oni su carevi! Nažalost, nikad nisu postali stalni članovi benda, ali su tu kadgod zatreba i iako dosta mlađi od nas, možda nesvesni toga, dosta toga u ovome što danas radimo je i njihov doprinos.
Reci mi nešto o Means to Amend, organizaciji koja je organizovala dosta dobre koncerte. Dosta dugo postoji i svedok je raznoraznih turbulencija na koncertnoj sceni, pa i koji je razlog za srozavanje broja posetilaca na istim?
MTA organizacija je idejno nastala kad smo dobili prvi poziv od drugara iz slovenačkog In Sane da im pomognemo oko koncerta u Beogradu. Od tog trenutka navukli smo se i na taj deo aktivnosti održavanja scene u životu, te je MTA odavno prevazišla ambicije samog benda. Da, imamo solidan staž i zaista par ozbiljnih poduhvata u arhivi. Nema šta puno šta da se kaže – za manjak ljudi na koncertima, sami smo krivi, a prvi smo da upremo prstom u nekog drugog. Malo češće treba da se zapitamo: A šta sam ja uradio da bude bolje? Niste mogli ništa?! Sprečio vas kurta/murta/nekibend/neki organizator/vreme/država/kriza/drugo? Jedan prijatelj nam je jednom rekao: Ko hoće, naći će način, ko neće, naći će izgovor.
Od skoro sam uveo praksu da intervuisani bendovi olakšaju dušu i krenu utabanim stazama filozofije, te mi recite nešto o svrsishodnosti imati bend, svirati, snimati, truditi se i izgarati?
Lepo je imati bend, kao hobi, fin miks igre i zadovoljstva. Ako, pak, bend živiš kao ideju, ulozi postaju veći, ali još veće šanse da doživiš putovanja za pamćenje i priče koje nema svako privilegiju da priča. I jedina stvar koja će te na tom putu deliti između budale i pobednika je upravo to koliko si spreman da se trudiš i izgaraš za tu ideju. Budite pobednici.
Mnogo ti hvala!
