Kada mi je Miša rekao pre mesec-dva da će se Drawbacks okupiti, priznajem da sam bio više nego iznenađen, jer za taj bend nisam čuo gotovo deceniju. Lepa prilika da ponovo posetimo Ciklon, gde smo Mire, Staša i ja došli negde oko pola 11, posle mučenja i neuspešnog traženja nekog parkinga u blizini. Klub je bio skoro prazan i već sam pomislio da će i ovo biti jedna od onih svirki koja će proći totalno nezapaženo. Srećom, Ciklon nije prevelik klub, pa i omanja grupa ljudi može solidno da ga popuni.
Potres su počeli u 11 i pošto sam ih gledao skoro svaki put kad su svirali u BG u zadnjih nekoliko godina, ovog puta mi je prvenstveno bilo zanimljivo da čujem nove pesme. Uz standardni repertoar koji čine nezabilazne Lek protiv monotonije, Već viđeno, kao i sjajne pesme sa poslednjeg EP-ja, računajući i hit Slovenska, na koji je publika najbolje reagovala, svirali su i budući hit Simboli revolucije, kao i Sukobi krajnosti, još jednu novu. Nove pesme su, za one koji nisu imali prilike da čuju na svirkama, još mračnije, tekstovi potpuno pogađaju u metu i govore o aktuelnom trenutku običnog čoveka u Srbiji. Na početku svirke je zvuk bio malo problematičan, barem meni, ali već se posle par minuta sve sredilo, a i nekoliko ljudi je prišlo bini. Ipak, pozorišna atmosfera je trajala do kraja većeri, a da ne beše Đokoša, čiji nepresušni entuzijazam nikad ne dolazi u pitanje, i koji je u jednom momentu razmrdao prisutne, verovatno bi mogao da pišem o 60-tak ljudi koji su povremeno cupkali, ali uglavnom zevali ili držali ruke u džepovima. Jednom rečju, mrtvilo. Da li je za to kriv još jedan naporan radni dan ili nešto drugo, ne znam; to je verovatno za neku dublju analizu nekih boljih poznavalaca koncerata u Beogradu. Potres je pošteno odradio svojih pola sata, i da ne beše jednog Zvrletovog ispadanja, mogao bih da kažem i savršeno. Potres odavno zvuče jako profesionalno, a uz nove pesme, koje odišu modernošću i aktuelnošću, sasvim je sigurno da će i sledeća, jubilarna godina ovog benda biti krajnje zanimljiva.
Sledeći su bili Moment Of Clarity, koje nismo gledali previše, jer smo se povukli u hodnik i raspričali sa društvom koje ne viđamo toliko često. Priznajem da mi bendovi poput Moment Of Clarity baš i ne leže. Oni su svakako mlad, nov i svež bend i još uvek nisu pokazao sve što ume, ali ono što sam čuo ove večeri je bio pomalo monoton, brz i žestok hardcore, sa velikim brojem brejkova, u kojima onda dominira spora nabudžena gitara. Sad, problem ne bi bio da je to jedan ili dva moša, ali svaka pesma je takva. Čak sam u jednom momentu pomislio da se vrti jedna te ista pesma. Opet kažem, ja takvu muziku i ne varim previše. Ali, momci su svakako mladi i sasvim sigurno ćemo obratiti pažnju na njih i verujem da će njihov napredak u godinama koje sledi biti ogroman. Samo napred!
I konačno, razlog zbog kojeg su većina i došli te večeri je ponovno okupljanje Drawbacks. Ja lično nikad nisam bio obožavatelj ovog benda, čak sam jedno vreme i izbegavao bilo kakvu priču o ovom bendu. Ipak, prošlo je puno godina i mene je jako interesovalo kako sad zvuče. Glavna poluga benda je Boba, čovek koji je verovatno jedan od najnaslušanijih na sceni i čije znanje raznoraznih žanrova muzike je za svako poštovanje. Uostalom, neka vas ne čudi što svira u 5-6 bendova, totalno različitih muzičkih usmerenja. Drawbacks počinju nekom čudnom pesmom, gotovo poput alternativnog rocka, a onda se obrušavaju sa žestokom krljačinom, vraćajući nas u prošlost i na prvi demo snimak. Već su tu stvari počele da dobijaju svoj oblik.
Možda sam omatorio pa gubim pamćenje, ali ovaj Drawbacks ne liči na onaj pre deceniju. Ljudi moji, Drawbacks je jedan od najoriginalnijih bendova u Srbiji i mislim da ćete se svi prijatno iznenaditi ako budete imali priliku da ih čujete. Mešanje žanrova u ovom bendu je dovedeno na takav nivo, da vi pojma nemate šta će u sledećem momentu da usledi. Boba je svo svoje znanje ukomponovao u ovaj bend i rezultat je impresivan. Punk, hardcore, metalcore, rock, stoner rock, alternativa, sve je to pomešano, ali na veoma inteligentan način. Nije nedostajalo ni eksperimentalnih delova, a gomila instrumentala, solaža i promena ritma su dodatno ojačali svirku. 
Publika je reagovala mlako u početku, ali kako je svirka odmicala tako su i aplauzi posle svake pesme postajali sve jači. Veoma lep momenat je i gostovanje mlađanog Đokoša, koji je odvrištao i dve ubedljivo najbrže pesme. Tada je i atmosfera došla do usijanja. Nisam poznavalac ovog benda da vam mogu reći koje su pesme svirali, ali ono što sam čuo te večeri me je totalno oduševilo. Jedva čekam neki novi studijski materijal i mogu samo da zamislim šta će Boba da smisli. Na koncertu su delovali jako sigurno, ubedljivo. Miša iz Potresa na drugoj gitari je veliko pojačanje, jer mislim da bi sve bilo mnogo tanje i praznije, da je samo jedna gitara. Ovako su imali sijaset prilika da se razmahnu i eksperimentišu. Obožavam ovakve svirke gde sam došao bez ikakvih očekivanja i razmišljanja, a otišao pun dobrih utisaka. Drawbacks će, ako nastavi u ovom smeru, biti velika snaga na sceni i bend čije će se svirke očekivati sa uzbuđenjem.
