Dve godine nakon prethodnog EP-ja Doza stvarnosti smederevački punk bend Potres se predstavlja sa tri nove pesme i jednom obradom na novom izdanju pod nazivom Simboli revolucije. Moderna vremena donose povratak starim načinima predstavljanja novih pesama, pa je masovna pojava u svetu da se objavljuju singlice ili EP-ji preneta i kod nas. Dosta novih izdanja domaćih bendova u poslednje vreme je imalo 4-5 pesama. Po meni je to jako dobro, jer je bend stalno u kontaktu sa publikom, uvek ima svež materijal.
Nove Potresove pesme su napisane prošle godine, imao sam priliku da čujem i snimke sa proba i kao i prethodni materijal, svaka od njih je zasebna celina, razlikuju se međusobno, ali opet kada se slušaju jedna za drugom zvuče koherentno, pa čak i konceptualno. Simboli revolucije je EP koji govori o unutrašnjoj borbi mladog čoveka koji pokušava da ostane normalan u glavi u ludilu današnje Srbije.
Prva pesma je Sukobi krajnosti i njena tema daje ton čitavom izdanju. Gitare su centralne, izvanredno se čuju, vrlo su inventivne, solažice su konstantno prisutne. Jednostavno, Potres je izrazito gitarski bend, sa naglaskom na melodije. Ritam sekcija je takođe na visini zadatka. Zvrle je strahovito napredovao. Od bubnjara koji je pre desetak godina svirao pristojno, postao je izvanredan muzičar, sposoban za komplikovane prelaze, pomalo i netipične za pank bubnjare. Česti prelazi iz sporih ka brzim delovima su prijatni za uho. Prosto je neverovatno šta se sve desi u tri minuta muzike. Jedinu zamerku koju dajem ovom bendu je što su tekstovi svakim izdanjem sve mračniji, ali možda je teško i pevati o nečem veselijem i normalnijem kada živimo u doba totalne odsutnosti morala, poštenja i časti. Sukobi krajnosti je dosta teška tema, sviđa mi se baš ta priča o kontrastu i o tome kako smo upali u slepu ulicu, bez ikakve želje da se iz nje iskobeljamo. Tekst govori o želji da se izađe na svetlo, ali i nedostatku podrške za takvo nešto. Ja plovim sasvim sam slobodnim morima, moja je pučina zdrava ideja. Refren me, u muzičkom smislu, malo podseća na Kud Idijote, što nije nimalo loše, jer ta metafora o moru i pučini je tako prirodna za legendarne pulske pankere.
Druga pesma Ponovo dišem je samo po nazivu malo vedrija. Bek vokali i gitare su po uzoru na garažni pank, srednji tempo je dao priliku malo dužem tekstu da dođe do izražaja. Tema ove pesme je samokritika, možda malo i preterana i mračna za moj ukus: Nisam znao, nisam znao da boli život, bole sećanja, čitam beleg svojih zlodela. Nisam znao sebe dati, sve što cveta otrovati! Nisam znao ja! U vreme kada većina ljudi krivi druge za svoje probleme, nezadovoljstva i neuspehe, možda je i osvežavajuće čuti jedan ovakav tekst. Izgleda mi kao da sanjam isti san. Moja kazna je da isto proživljavam. U ogledalu sebe sam video. Pravi horor prizor, ne bih se budio.
Treća pesma je naslovna i verovatno jedna od najboljih koje je ovaj bend napisao do sada. Tekstualno govori o razočarenju promenama koje su trebale da se dese u Srbiji i za razliku od prethodne dve je direktnija, manje je metaforična i verujem da će vrlo brzo biti hit među fanovima. Tu gde sve počinje, tu sve prestaje, defiluju standardni simboli revolucije, tu gde sve prestaje, tu iznova počinje, nismo to zaslužili, protiv toga smo se bunili. Muzički je vrlo neobična, sa čestim promenama ritma, odličnom gitarskom melodijom. Pesma obiluje gomilom gitarskih slojeva, koji počinju sa jednostavnim ritmom, na koji se kasnije nadovezuju nekoliko njih. Prosta tema koja je razrađena do savršenstva.
I na kraju obrada Let It Be od Bitlsa. Zanimljiva obrada, vrlo lako bi mogla da se nađe na bilo kom Punk Chartbusters-u. Nemam preteranih zamerki na nju, samo što mi nekako ispada iz voza u kome su prve tri. Nije višak, ali mi se ne uklapa stiltski. Ipak, zanimljivo je videti kako se bend snalazi u obradi pop klasika.
Što se produkcije tiče ona je rađena u dva studija. Sukobi krajnosti i Let It Be su snimljeni u Smederevu u studiju Paradox kod Srđana Brankovića, a Ponovo dišem i Simboli revolucije kod Vuje u Češnjaku u Kragujevcu. Lično mi se više svidelo ovo što je Vuja uradio. Nekako je oštrije, pogotovo kod bubnja. Ovih dana sam čuo da je urađen novi miks pesama iz Paradox-a, pa možda i promenim mišljenje.
I za kraj da kažem nešto o vizuelnom utisku izdanja. Atraktivno pakovanje, izuzetan dizajn i knjižica koja se otvara su nešto što smo retko viđali i kod stranih bendova. Kao mala ploča, verujem da će mnogima koji vole ovaj bend biti vrlo draga i predstavljati jedno od lepših ostvarenja u kolekciji.
Potres je nastavio u pravom smeru. Ono što su započeli sa prethodnim izdanjem, na ovom su itekako utabali put još nekim budućim izdanjima. Vrlo zrelo, moderno, potpuno aktuelno, ovo izdanje je apsolutno obavezno za svakog domaćeg pank zaljubljenika.
