Svemir: poslednja granica. Ovo su putovanja zvezdanog broda Enterprajz. Njegova nastavljajuća misija: istraživanje stranih novih svetova, pronalaženje novih oblika života i civilizacija — hrabri odlasci tamo gde ni jedan čovek nije išao.
Dobro došli u dvadeset četvrti vek.
Nakon uspeha prva četiri filma Star Trek, Paramount odlučuje 1986. godine da pokrene drugu seriju. Rodenberi ispočetka odbija da učestvuje u kreiranju serije, ali se kasnije predomišlja nezadovoljan ranim konceptualnim radovima. Rodenberi je doveo dosta starih scenarista, poput Fontane i Džerolda, ali su oni ubrzo otišli, nakon kreativnih nesuglasica. U tim se priključuje Rik Berman, koji će kasnije postati glavni stožer čitave franšize.
Nova Generacija je snimljena na 35mm filmu i jedna je od prvih serija koja je snimala zvuk u Dolby digital standardu. Radnja se dešava 100 godina nakon početka Originalne serije, odnosno počinje 2364. Dvosatna pilot epizoda, Encounter at Farpoint je prikazana 28. avgusta 1987. godine, 13 godina nakon završetka snimanja TOS-a. Serijal je trajao 7 sezona, da bi 29. maja 1994., na vrhuncu popularnosti, bio prekinut, epizodom All Good Things…
Seriju je, kao i TOS, kreirao Džin Rodenberi, začetnik i tvorac Star Treka. Snimljeno je 178 epizoda. Izvršni producenti serije su bili, svo vreme ili delom, Džin Rodenberi, Rik Berman, Majkl Piler i Džeri Tejlor. Džinovom smrću 1991. godine, Berman preuzima vođstvo, pa tako pod njegovom palicom radnja TNG-a sve više počinje da se zasniva na konfliktima, akciji i napetosti, što je predstavljalo udaljavanje od prvih par „istraživačkih“ sezona.
Prva sezona je kritikovana, jer su fanovi smatrali da je previše predvidljiva i ponavljajuća. Tipičnu epizodu su sačinjavale nespretne alegorije, suvi i veštački dijalozi, karakterizacija likova je bila predugačka, pa se sve nekako činilo ukočeno i neprirodno. Kritika je bila usmerena i na očajne specijalne efekte i na iritirajućeg Veslija Krašera, koji je kao klinac nekoliko puta spašavao brod. Sa druge strane, fantastična gluma Patrika Stjuarta je praktično spasila prvu sezonu i pobrala sve pohvale.
Druga sezona je već donela promene, scenaristi su se odvažili i koncept sličan Originalnoj seriji je polako počeo da se napušta. Kako je serija išla dalje, radnja se poboljšavala, kvalitet epizoda se povećavao svakom sezonom za po jednu stepenicu, pa i ne čudi podatak da je većini fanova najbolji period bio u poslednje dve sezone.
TNG je verovatno najpopularniji proizvod Star Trek franšize, obarao je rekorde i potukao u pogledu gledanosti neke, takođe kultne, serije kao The Simpsons, Murphy Brown, Northern Exposure… 46 puta je bio nominovan za nagradu Emmy, dok ju je 16 puta osvojio.
Sa novom generacijom Star Treka dolazi i nova generacija fanova nazvanih Trekeri (Trekkers), dok se fanovi originalne serije nazivaju Trekiji (Trekkies). Ova podela je glupa, jer nema potrebe deliti fanove u dve grupe. Ono što ona označava jeste samo privrženost retro Treku ili novoj 
generaciji sa TNG-om, DS9-om i Voyagerom.
TNG je Trek pretvorio u komercijalno uspešan proizvod, milioni zarade od kostima, spravica, igračaka, rekvizita, video igara i raznoraznih proizvoda slivali su se (i slivaju se, iako današnje razdoblje Treka možemo označiti kao kritično) u blagajnu Paramounta, vlasnika franšize.
Serijal se drži one ustaljene formule sa ljudima i njihovom moralnom čistoćom već prikazane u TOS-u. Federacija je idealizovana i prikazana kao predlog čemu je čovečanstvo težilo i konačno ostvarilo. Sa druge strane su Klingonci, Romulanci, Kardasijanci, Ferengiji… koji predstavljaju one negativne (sadašnje) kvalitete čovečanstva poput arogancije, egocentričnosti, dvoličnosti, ratobornosti, tvrdoglavosti, materijalizma itd… Naravno, u to vreme je bio živ tvorac Treka Džin Rodenberi koji je još uvek mogao prikazivati svoju viziju utopijskog društva utemeljenog još u TOS-u. Kasnije (DS9) se prikazalo drugo naličje Federacije koje nije izgledalo tako bezgrešno i moralno nepogrešivo.
Radnja je, kao i kod TOS-a, orijentisana na istraživanje i upoznavanje novih vrsta, pretnje uništenju Enterprajza, putovanja kroz vreme, moralne konflikte unutar samih likova, razne pozive u pomoć, razne konflikte sa Prvom Zapovesti…. Tokom serije konstantan je hladni rat sa Romulancima. TNG opisuje Klingonski građanski rat, upoznajemo novu rasu, podle i gramzive Ferengije, uvodi nas u Kardasijansko – Bejdžoranski rat te će okupacija Bejdžora biti osnova nove serije Deep Space Nine. Upoznajemo Makije, odmetnutu organizaciju koja izvan okrilja Federacije vodi rat sa Kardasijom zbog više pograničnih kolonija. Posredstvom Q-a čovečanstvo upoznaje, dosad najveću pretnju Federaciji, Borga. Takođe se odvijaju susreti sa rasama koje u TNG-u vidimo prvi i poslednji put, ali poneka rasa se pojavi ili samo spomene u kasnijim sezonama ili čak serijama. Naravno, sve ovo se odvija uz neizbežnu dozu technobabblea, odnosno stručno – tehničkog trabunjanja kada se neka radnja mora rešiti jednostavno i efikasno upotrebom izmišljenih tehnikalija, ali retko bez stvarnog naučnog uporišta.
Radnja se odvija na brodu Enterprajzu-D, šestom brodu koji nosi ovo ime. U.S.S. Enterprajz NCC 1701-D je brod Galaksi klase, glavni brod flote, primarno istraživački brod, ali i primereno opremljen za odbranu Federacije. Novina u odnosu na prethodni brod je holoapartman, odnosno prostorija u kojoj može da se simulira stvarni život, sa mirisima, ukusima, dodirom…
Rase kojima se najviše bavi su Klingonci i Romulanci, dok su sporednije rase, koje se pojavljuju tek u pojedinim epizodama, Kardasijanci, Betazoidi, Q i Borg. Dobar deo rasa je svoje prvo pojavljivanje imao u TNG-u, da bi veći naglasak imao u drugim serijalima kao Kardasijanci, Ferengiji i Bejdžoranci (Deep Space Nine), i Borg (Voyager).
Glumačka postava je, tada, u najmanju ruku, bila anonimna. Ko je onda čuo za šekspirijanskog glumca Patrika Stjuarta? Džonatana Frejksa? Brenta Spajnera, ili bilo koga od glumaca? Jedini izuzetak je Vupi Goldberg, mada ona nije bila član stalne postave, već gost glumac u dvadeset i dve epizode.
Patrik Stjuart glumi kapetana Žan Luk Pikarda, kapetana sa dugogodišnjim iskustvom u Floti. Rođen 13. jula 2305. godine u malom mestu La Bar u Francuskoj. Roditelji Moris i Ivet Pikard su se bavili vinogradarstvom, proizvodeći kvalitetno Pikard vino. Žan-Lukov otac nikada nije polagao mnogo poverenja u modernu tehnologiju i uzgajao vinograde starim, tradicionalnim metodama. Jedino se Žan-Luk izdvajao iz cele porodice, konačno je napustivši, da bi upisao Akademiju Zvezdane Flote 2323. godine. Bitno je napomenuti da je Pikard odbijen pri prvom kandidovanju za Akademiju (2322), ali je sledeći put primljen. Akademiju je završio 2327. nakon čega je, kao mlad oficir, zadobio smrtonosnu povredu srca u tuči sa Nausikancima u jednom baru. Proboden nožem kroz srce, Pikard je izmakao smrti u rukama spretnih doktora Zvezdane Flote, koji su mu srce zamenili bioničkim implantom koji i danas ima. Bio je kapetan broda Konstelejšn klase – USS Stargazer pune 22 godine. Komandu nad brodom je preuzeo nakon što je prethodni kapetan poginuo u sred borbe. Pošto je izvukao celu posadu i brod iz krizne situacije i pokazao najveću pribranost, Flota ga je unapredila za dva čina više i učinila ga kapetanom. Devet godina je prošlo od uništenja Stargazera u okršaju sa, tada nepoznatom, rasom Ferengija i dana kada je Pikard postao kapetan vodećeg broda Federacije, Enterprajza-D.
Tokom bitke kod Volf 359 sistema, u prvoj Borg Invaziji na Zemlju, Pikard je zarobljen od strane Borg Kolektiva i pretvoren u govornika Borg Kolektiva, koji se nazivao Locutus of Borg. Samim asimiliranjem, Pikard je za kratko vreme bio najveći neprijatelj Federacije, predvodeći Borgove u njihovoj invaziji na sektor 001 – Sunčev Sistem i Zemlju. Njegovo poznavanje flote i strategija koje se koriste, Borgovi su zbrisali oko trideset brodova flote koji su presreli Borg Kocku kod sistema Volf 359, pokušavajući da zaustave invaziju. Ipak, Pikard je na kraju bio zaslužan i za uništenje iste kocke, jer je Dejta preko njega ubacio lažnu komandu u Borg Kolektiv i onesposobio Kocku u samoj orbiti Zemlje. Enterprajz-D biva uništen u Veridijan sistemu, dok je Pikard pokušavao da spasi čitav sistem od veštački stvorene eksplozije supernove. Enterprajz-E, brod Sovereign klase je sledeći Pikardov brod. Pikard je diplomata. Strog prema svojoj posadi, ali uvek pravedan. Uživa u Šekspiru, jahanju, romanima o Diksonu Hilu i pije isključivo čaj Earl Grey. Amaterski se bavi arheologijom, istorijom, mačevanjem. Svira frulu.
Džonatan Frejks je u ulozi prvog oficira, komandanta Vilijama Rajkera, Broja Jedan, kako ga naziva Pikard. Iako je dva puta odbio stolicu kapetana nekog drugog broda, tokom 7-godišnjeg putovanja Enterprajza-D ostaje prvi oficir broda. Frejks je režirao dosta epizoda TNG-a, DS9-a i Voyagera, i dva filma, First Contact i Insurrection. Rajker je popularan oficir sa mnogo bliskih prijatelja među posadom, glumeći kao vidljivi produžetak i mekše lice aristokratskog Pikardovog autoriteta. On je takođe ditlomata kada je to potrebno, zbog čega je bio u romantičnoj vezi sa određenim brojem vanzemaljki pre nego što se oženio dugogodišnjom prijateljicom i saputnicom Dejanom Troi, brodskom savetnicom na Enterprajzu. Frejks je reprizirao ulogu Vilijama Rajkera u finalnoj epizodi Star Trek: Enterprise, prikazanoj maja 2005. U njoj se Rajker konsultuje sa hologramskom simulacijom finalnog putovanja Enterprajza NX-01 u pokušaju da se izbori sa situacijom vezanom za USS Pegasus i njegov ilegalni uređaj za skrivanje. Rajker uz pomoć Dejane Troi igra sam nekoliko uloga u holodek programu, kao brodski kuvar i vojnik obezbeđenja. Na kraju, pošto je izvukao sve pouke što je mogao iz holodek programa, odlučio je da sve prizna i objasni kapetanu Pikardu tačno kakva je situacija sa Pegasusom.
Brent Spajner se u TNG-u pojavljuje u više uloga, od kojih je ona potporučnika Dejte, oficira za operacije Enterprajza-D, najvažnija. Takođe se pojavljuje u ulozi zlog brata blizanca Lora i njihovog oca i tvorca, doktora Sunga, naučnika koji je prvi uspeo da napravi pozitronski mozak koji imaju Dejta i Lor, (a kao što kasnije u Nemesisu saznajemo i njihov stariji brat B4). Dejta je android, mehaničko biće, ali u više navrata se spominje njegov status u društvu kao i njegovo prihvatanje u istom. B. Spajner je jedini glumac iz glavne postave TNG-a koji se pojavio u kasnijoj seriji Enterprajz. Dejta je android kojeg je stvorio doktor Nunijan Sung. Zvanično, rođen je 2. februara 2336. godine, jer su ga tada oficiri sa zvezdanog broda Tripoli pronašli na pustoši planete Omikron Teta 4 i aktivirali ga. Dr. Nunijan Sung je bio član naučne kolonije na Omikron Teta 4, kolonije koja je nestala kada je Tripoli došao na mesto nesreće. Veruje se da je ta kolonija bila žrtva velikog kristalnog entiteta, koji se hrani životom. Pre Dejte, Nunijan Sung je kreirao Lora. Istovetni model androida kao i Dejta, ali i dalje bitno drugačiji. Za razliku od Dejte kojem nedostaju emocije, Lor je bio potpuno simulacija ljudske ličnosti. Toliko savršen, da su ga se kolonisti plašili. I Lor je pomogao kristalnom entitetu da konzumira sve živote sa Omikron Teta 4 kolonije. Ali Sung ga je deaktivirao i rasklopio. Dejta je postao zamena za Lora. Isti android, ali bez emocija koje bi ga naterale na akcije kakve je Lor preduzeo. Sung je utekao kristalnom entitetu, ali je Dejtu morao da ostavi za sobom. Dejta je dugo tragao za svojim ocem za kojeg se pretpostavljalo da je poginuo zajedno sa Omikron Teta kolonijom. Jedini Dejtin susret sa Sungom, završio se Sungovom smrću, nakon što se Lor ponovo pojavio. Sung je za Dejtu kreirao emocioni čip, koji je dugo vremena bio u Lorovom posedstvu. Nakon Lorove smrti, Dejta je uzeo čip i čekao vreme da ga upotrebi. Kada je shvatio da je došao do granice svog napretka kao androida, odlučio je da upotrebi misteriozni čip koji je gotovo prouzrokovao potpuno preopterećenje njegovog mozga. Paralelno sa događajima u kojima je uništen Enterprajz-D, Dejta je najzad stekao punu kontrolu nad emocijama. Dejtin mozak je pozitronska matrica. Mehanizam koji je izuzetno komplikovan i toliko nestabilan da je jedino Sungu uspelo da ga napravi. Dejta je pokušao da reprodujuje Sungove eksperimente i stvori sebi potomka, što je na kratko i uspeo. Njegova ćerka Lal, umrla je nakon što je njena pozitronska matrica postala nestabilna.
Majkl Dorn je jedna od najvećih legendi Star Treka. Igrao je glavnu ulogu u dva Trek serijala (TNG i DS9), odradio 11 punih sezona Star Treka. U obe serije tumači lik Vorfa, Klingonca kojeg su odgojili ljudi. Vorf je prvi Klingonac koji je služio na brodu Zvezdane Flote.
Džordi La Fordž (Livar Barton), je šef inženjerije i oficir sa najbržim usponom u bilo kojoj od serija Star Treka. U tri godine se popeo od mlađeg poručnika do potporučnika u samo tri sezone. Takav uspon nisu imali ni Hari Kim (zastavnik) ni Dejta (potporučnik) koji u sedam sezona (godina) snimanja Voyagera odnosno TNG-a nisu dobili ni jedno unapređenje. Nakon prve sezone Džordi sa mesta krmaroša dobija unapređenje u šefa inženjerskog pogona. Džordi se rodio slep, a kao pomoćno sredstvo za vid koristi Vizor, koji mu omogućava da vidi mnogo više od ljudskog oka. Livar je režirao nekoliko epizoda TNG-a, DS9-a, Voyagera i Enterprajza. Bio je prvi član postave TNG-a koji je dobio svoju zvezdu na šetalištu slavnih.
Dijana Troi (Marina Sirtis) služi na Enterprajzu kao brodski savetnik i osoba od poverenja svakom članu posade. S obzirom da joj je majka Betazoiđanka (Luksvana Troi), a otac čovek, nije telepata kao ostali Betazoiđani, već empata, odnosno može da oseti tuđe emocije, ali ne i da čita njihove misli. Marinini roditelji su Grci, a ulogu Troi je dobila nakon više neuspešnih audicija u Los Anđelesu.
Iako je mešavina ljudskih i betazoid gena, Troi je jedna od mnogih sa njene rodne planete koji služe u Zvezdanoj floti. Bila je savetnik na Enterprajzu-D sve vreme od njegovog prvog lansiranja do uništenja broda, a onda je nastavila na istoj poziciji i na Enterprajzu-E. Njena rasa je poznata po telepatskim i empatskim sposobnostima i mogu da osete većinu drugih rasa bilo da se nalaze na brodu, u blizini broda ili na planeti u čijoj se orbiti nalazili. Ove njene sposobnosti su oštrile njene savetničke veštine, međutim kao savetnik je od velike pomoći kapetanu u donošenju važnih odluka u raznim misijama. Otac joj je čitao stare vestern priče pred spavanje pa je razvila veliku ljubav prema tom dobu. Najdraža priča joj je U dolini; prisećala se kako ju je otac branio od čudovišta ispod kreveta ili kako bi je prenosio preko velikih bara. Preminuo je kada je imala samo 7 godina. Tuga koju dele ona i Luaksana je veoma velika i duboka. Malo pre očeve smrti Troi je bila genetski povezana, po Betazed običaju, za doktora Vajata Milera, sina očevog dugogodišnjeg prijatelja. Milerovi su očekivali da će se Dijana i Vajat venčati, ali je Vajat shvatio da je devojčicu, pa ženu koju je celog života sanjao pronašao u brodu sa posadom zaraženom Tarelijanskim neizlečivim virusom. Otišao je sa njima da bi im pomogao da pronadju lek. 
Dijani nije bilo poznato do 2370. da je imala šest godina stariju sestru, Kestru. Kestra se udavila u jezeru tokom izleta blizu njihove kuće, kada je Dijana bila beba. Zbog velikog bola i tuge, Troijevi su se preselili, a po smrti Iana, Luaksana je izbrisala sve tragove u kompjuterskim podacima da je Kestra ikada postojala. Iako je majka pomalo nervira, Dijana je kroz to saznanje shvatila ponašanje svoje majke, kao i zašto ju je zvala malena od milošte. Po diplomiranju na Akademiji nastavila je obrazovanje na Betazed Univerzitetu, gde je upoznala Tama Elbruna. On je tamo bio zbog svojih uključenih sposobnosti od rođenja, pa je primao posebne psihološke treninge. Tokom tog perioda na Univerzitetu, zaljubila se u tadašnjeg poručnika Vilijama Rajkera i formirala sa njim duboku telepatsku vezu, imzadi. Rajker je bio druga osoba, pored Vajata, sa kojom je imala jaku telepatsku vezu. Planirali su se da se nađu šest meseci po odlasku Rajkera sa Betazeda, na Rajzi, međutim njegovo naglo napredovanje u karijeri ga je to sprečilo pa su se vremenom odnosi među njima zahladili. Ostali su na nekoj vrsti tople, ali platonske veze sve do iznenadnog susreta na Enterprajzu dve godine kasnije. S vremenom ljubav se među njima ponovo rodila, pa su pre krize Nemezis krunisali svoju ljubav brakom. Tokom nesreće koja je pogodila Enterprajz Dijana je ostala jedini oficir visokog čina na komandnom mostu, pa je zbog manjkavosti iskustva u komandovanju sa uspehom položila ispit komande na komandnom mostu, 2370. godine, zaradivši čin komandira. Ovaj ispit joj je dosta pomogao tokom misije u prošlosti, kada se posada našla u vremenu Zefrima Kokrana i njegovog prvog vorp leta, i prvog kontakta. Tada je posada Enterprajza spasila Zemlju od asimilacije Borga i tako spasila istorijski značajan prvi kontakt Zemljana sa Vulkancima, pa i samu budućnost Federacije. Poznaje dosta stranih jezika i njihovu lingvistiku, pa je stalan član izvidnog tima pri misijama prvog kontakta. Tokom služenja na Enterprajzu-D nosila je jednostavnu plavu haljinu umesto uobičajene plave savetničke uniforme, kao umirujući uticaj na one oko nje. 
Za vreme privremenog komandovanja Komandira Dželika, primorana je da se obuče po standardima Zvezdane flote, pa joj je to postala navika. Godine 2365. Dijana je rodila muško dete, Ijana Endrjua mlađeg. Ijan je bio alien biće, koje se veoma brzo razvijalo. U 24 sata Endrju je od začeća rastao do deteta od otprilike 6-7 godina pre nego što je preminuo. To alien biće je preuzelo svoj prirodni oblik i napustilo Enterprajz, ali je Dijana to teško prebolela. Alien je samo hteo da proživi na način kako to rade ljudi. Dve godine kasnije je skoro sve oko sebe prevrnula naopačke zbog privremenog gubitka svojih sposobnosti, dobivši nadimak pacijent iz pakla. Dvodimenzionalna forma života je to prouzrokovala, a Dijana je prolazila kroz bes, strah i bespomoćnost dok se sve nije razrešilo. Njena uspešna karijera i njene sposobnosti su je više puta dovodile u razne opasnosti. Pri prinudnom sletanju šatla, 2364. bila je zarobljena pod zlim bićem, Armusem na planeti Vagra II, kada je Nataša Jar poginula. Zatim je jedva preživela otmicu i operativnu fizičku promenu njenog tela, 2369. da bi prošla kao romulanski agent Tal Šiara. Trebala je da pomogne da se u Federaciju prokrijumčare dve romulanske izbeglice visokih činova. Jedva je izbegla samoubistvo u pogonu plazma toka proživljavajući empatijski eho ostavljen od jednog ubijenog projektanta Enterprajza. Troi je telepatski bila silovana od strane Ulijanskog arhiviste, Dževa, a kasnije skoro umrla rapidno stareći pod uticajem emocionalnog đubreta koji joj je telepatski slao Lumerijan Ves Alkar. Dezert je njen najomiljeniji deo jela, a veliku slabost ima prema čokoladi. Prafrazirajući Zemljanog filozofa-humoristu Vila Rodžera, ona kaže da nikada nije srela čokoladu koju joj se nije svidela – osim ako nije replikovana varijanta. Ktarijanski čokoladni dezert joj je najdraži. Učestvuje u čestom igranju pokera sa ostalim članovima posade, a jednom je pobedila Dejtu u igranju trodimenzionalnog šaha.
Gejts Mekfaden tumači ulogu doktorke Beverli Krašer, glavne brodske doktorke i majke Veslija Krašera (Vil Viton). Gejts Mekfaden se oprobala i kao reditelj devetnaeste epizode sedme sezone TNG-a, Genessis. Lik Veslija Krašera je jedan od najomraženijih likova ikad predstavljenih u Treku i zbog toga je u četvrtoj sezoni morao da napusti seriju. Vratio se na oproštaju ekipe u Nemesisu, gde se nakratko pojavio na venčanju Rajkera i Troi.
Denis Krosbi je jednu sezonu bila među glavnom postavom TNG-a, u ulozi šefa osiguranja Taše Jar, sve do njene smrti na dužnosti od nepoznatog bića Armusa. Doktorka Ketrin Pulaski (Dijana Muldur) je odradila drugu sezonu umesto Beverli Krašer tokom njenog boravka u Sanitetu Zvezdane Flote.
TNG nema toliko detaljno obrađene epizodne likove kao DS9, pa bi kao one eminentnije mogli izdvojiti šefa O’Brajena (Kolm Mini) u ulozi transporterskog zapovednika, Gajnan, koju glumi verovatno najeminentnija glumica Star Treka, oskarovka, Vupi Goldberg, svemogućeg Q-a (Džon de Lansi). Upravo Q opisuje samu srž TNG-a – dokazivanje da je čovečanstvo evoluiralo i uzdiglo se iznad varvarske naravi koja ga je krasila vekovima. Q se pojavljuje u prvoj epizodi, Encounter at Farpoint, gde privodi čovečanstvo suđenju koje će trajati sedam godina uz stalna preispitivanja i testiranja ljudskog napretka. Konačno, u poslednjoj epizodi All Good Things… Pikard pobija Q-ove tvrdnje o zaostalosti ljudske rase rešivši temporalni paradoks, dokazavši da je čovečanstvo spremno da otvori um i prihvati nova saznanja.
Paramount odlučuje da ukine TNG 1994. godine, ne iz razloga loše gledanosti i zasićenosti, već naprotiv, serija je ukinuta na vrhuncu da bi mesto prepustila filmovima i novim serijalima Deep Space Nine, koji počinje da se snima godinu dana ranije, i Voyageru čije snimanje je započeto godinu dana kasnije.
Konačno, na kraju se Pikard pridružuje ekipi u partiji pokera i završava serijal jednostavnom, ali jezgrovitom rečenicom…:
Dakle, pet karata, bez džokera. I nebo je granica.
