Sami smo, u neistraženom delu galaksije. Već smo pronašli nove prijatelje, ali i napravili neprijatelje. Nemamo ideje o opasnostima koje dolaze. Ali jedna stvar je jasna: obe posade će morati da sarađuju ako želimo da preživimo. Zato smo komandant Čakotej i ja zaključili da trebamo da budemo jedinstvena posada – posada Zvezdane Flote. I kao jedini brod dodeljen u kvadrant Delta, nastavićemo da sledimo našu direktivu: tražimo nove svetove i istražujemo svemir. Gospodine Paris, podesite kurs … prema kući.
Kao četvrti serijal sada već poznatog svemira Zvezdanih staza, Voyager je nastavio ono što su prva tri serijala pokrenula, istraživanje novih svetova, upoznavanje novih civilizacija i hrabri odlasci tamo gde ni jedno biće nije pre bilo. Voyager je kao serija zamišljena da bude nastavak druge serije bazirane na sličnom principu – The Next Generation (TNG). Kako je u vreme Voyagera već postojao serijal DS9, jasno je da su oni koncepcijski morali da se razlikuju. Kako je TNG već završio nekoliko meseci ranije, odlučeno je da novi serijal bude konceptom vrlo sličan starom, kako bi se pariralo potpuno drugačijoj tematici koju je DS9 preuzeo.
Koristeći već uspostavljenu priču o Makijima Voyager nastavlja tu priču, koja će se prožimati sa ponekad većim prekidima do kraja serije. Sa već uspostavljenim dobrim temeljem za radnju, Voyagerova pilot epizoda Caretaker proglašena je najboljim pilotom bilo koje Star Trek serije. Već smo spomenuli da se Voyager prikazivao paralelno sa serijom Deep Space 9, pa ju je trebalo i prostorno odvojiti.
Za razliku od TNG-a i DS9-a, u kojima je u par navrata bilo mešanja radnje i postave, a politička situacija u jednoj seriji često se odražavala na drugu, u Voyageru ćemo videti samo nekoliko povezanosti sa TNG i DS9 svemirom. To ne znači da je čitava serija izolovana od ST svemira, naprotiv, od svih serija, Voyager se odlikuje najdoslovnijim pridržavanjem onoga što je uspostavljeno u prethodnim serijama, uključujući tu i pomalo nesrećnu kombinaciju tehno-trabunjanja kako bi se na lakši način rešili određeni tehnološki problemi.
Sa druge strane, za ljubitelje tehnologije, pogotovo kompjutera, prevoznih sredstava i sličnog, u Voyageru ćete videti daleko najviše rekvizita i naravno na koji način oni funkcionišu. Trend započet sa serijom Deep Space 9, u nazivu serije se spominje brod odnosno stanica koja je nosilac priče (Deep Space 9, Voyager, Enterprise), a ne kao što je pre bilo, vek obuhvaćen u samoj seriji (The Original Series, The Next Generation).
Voyager je brod Intrepid klase, potpuno nove klase proizvedene prvenstveno za istraživanje. Voyager je kao drugi brod imao nekoliko zanimljivih inovacija jedinstvenih ispočetka samo u ovoj klasi broda. Prvenstveno je tu bila brzina i pokretljivost, koja je omogućavala brodovima neverovatne manevre u Pustinji, gde do tada ni jedan brod Zvezdane Flote nije mogao da uđe. Druga inovacija vezana uz fenomenalnu pokretljivost je potpuno novi sustav komunikacije sa brodskim sistemima, a to je bioneuralni sklop koji zamenjuje standardni izolinearni sistem, omogućujući tako brže vreme prilagođavanja. Intrepid klasa je po jačini smeštena u samu sredinu flote. Iako je imala najsofisticiraniji pogonski i kompjuterski sistem, nije imala dvostruki generator štitova, ablativni oklop, kao niti kvantna torpeda koja su se ugrađivala u kasnije brodove.
Prednost Voyagera i drugih brodova ove klase je u neverovatnoj pokretljivosti, pa je razumljivo da je prva stvar koju je Voyager trebao da uradi je da stupi u kontakt s Makijima u Pustinji. Na žalost, već na prvom zadatku počinju da se događaju problemi. Prilikom borbe s kardasijanskim brodom, brod kojim je zapovedao Maki Čakotej biva izgubljen zajedno sa čitavom posadom, a na tom brodu je bio Flotin agent Tuvok. Voyager je poslat da pronađe izgubljeni makijski brod i vrati Tuvoka u Flotu. Na žalost, razlog nestanka nije utvrđen, pa je Voyager prebačen tamo gde je i makijski brod završio – u Delta kvadrant, 70.000 svetlosnih godina od otadžbine. Oba broda prebacilo je biće poznato kao Čuvar, a koje je tražilo osobu kompatibilnu za produžetak svoje vrste.
Čuvar je biće iz druge galaksije, koje je u prvom kontaktu pre 300 godina sa najbližim svetom na drugom kraju galaksije napravilo katastrofalnu pogrešku i uništilo atmosferu te planete. Okampe, telepatska vrsta, bili su stanovnici tog planeta, ali su nakon uništenja atmosfere prisiljeni da odu u podzemlje i tamo sagrade novu civilizaciju u potpunosti zavisnu od Čuvara. Čuvar je oteo dvoje ljudi iz makijske i Voyagerove posade – B’Elanu Tores i Harija Kima. Suočeni sa zajedničkim gubitkom, obe posade odlučuju da zaborave međusobne nesuglasice i sarađuju kako bi pronašli svoje članove posade i vratiti se kući. A jedino biće koje to može napraviti jeste Čuvar.
Tokom istrage upoznaju Niliksa, Talaksijanca koji se bavi spašavanjem i skupljanjem ostataka i koji ih odvodi do planete Okampa. Tamo upoznaju Kazonce, koji drže ovaj deo kvadranta. Upoznaju i Kes, Okampu koja je jedina uspela da izađe iz podzemlja na površinu. Tuvok, koji je na tužan način Čakoteju saopštio da je on deo posade, otkriva da Čuvar umire i da moraju da požure sa istragom. Ali Kazonci su Voyageru za vratom, pa je Čuvar prisiljen uz pomoć kapetanice Dženvej da uništi stanicu kako bi sačuvao Okampe od Kazonaca.
Suočeni s novim neprijateljima i opasnostima i potpuno nepoznatom situacijom, Čakotej i Dženvej odlučuju da ujedine posadu i krenu prema kvadrantu Alfa. U prvih nekoliko sezona glavni neprijatelji su Vedijenci i već spomenuti Kazonci, a klimaks nastaje u finalu druge sezone kada Kazonci preuzimaju Voyager, a posadu Voyagera ostavljaju na pustoj planeti da se bore za preživljavanje. Nakon toga više ne vidimo Kazonce, osim u paralelnim stvarnostima i vremenskim poremećajima, a tokom treće sezone saznajemo da se Voyager približava prostoru koji kontroliše Borg.
Osim Borga, kroz zadnje četiri sezone Voyager će susresti još nekoliko neprijatelja među kojima su Vrsta 8472, Krenimi, Hirogenci, Malonci, Vaadvuari, pa čak i nekoliko vrsta iz Alfa kvadranta kao što su Ferengiji, Klingonci, Romulanci, ljudi, pa čak i Brini. Svakako jedna od najzanimljivijih vrsta ikad dizajniranih je predatorska vrsta 8472, koja svoju tehnologiju bazira na neverovatnom tehnološkom bioinžinjeringu, pa je otporna i na asimilaciju od strane Borga. Tu je i susret s još jednim izgubljenim federacijskim brodom u kvadrantu Delta – Equinoxom, kao i sa Romulancima u kvadrantu Alfa.
Za razliku od drugih serija, glavna postava Voyagera doživela je jako malo promena. Jedina bitnija promena je u početku četvrte sezone kad sa broda odlazi Okampa Kes, a dolazi 7 od 9, Borgova radilica oslobođena od Kolektiva. Sedma je asimilirana dok je još bila jako mala, a s obzirom da su njeni roditelji bili sa Zemlje, njeno otkriće dovodi do zaključka da su njeni roditelji istraživali Borga nekoliko godina pre prvog kontakta u sistemu J-25 od strane Enterprajza (NCC-1701-D), potvrđujući tezu da je Federacija znala za Borga nekoliko godina pre tog službenog kontakta. Pred kraj serije i Niliks odlazi sa broda, iako ga vidimo još jednom u zadnjoj epizodi Voyagera u kojoj se posada vraća kući.
Dženvej je kapetanica Voyagera. Ali, od kako je njen brod završio u Delta kvadrantu, ona je primorana da bude i više od toga. Dženvej je oslonac celoj posadi. Na nju je pao težak zadatak održavanja ljudskih vrednosti i morala na brodu koji je okružen opasnostima i čija je posada primorana da se bori za goli opstanak. Za sve na Voyageru Dženvej predstavlja simbol nade za povratak kući. Dženvej nije samo oficir Zvezdane flote, već i naučnik. Njeno znanje iz fizike, kao i njene inženjerske veštine, omogućavaju joj da obavlja neke zadatke koje bi drugi kapetani prepuštali posadi. U ovome nekada preteruje, jer često voli da preuzme stvari u svoje ruke kršeći protokole Zvezdane flote o tome da jedan kapetan ne sme da odlazi u životno opasne misije van broda. Ipak, u duhu Aleksandra Velikog koji je trčao ispred svojih trupa u boju, Dženvej uvek uspeva da izvuče pobedu i izazove divljenje prisutnih. Odlučna da vrati svoju posadu kući, Dženvej nije stala ni pred daleko naprednijim rasama, svemirskim anomalijama, Q građanskim ratom, Borgovima, vremenskim putovanjima i temporalnom oružju, ni pred bilo kojom drugom preprekom koja se usudila da stane na put Voyageru. I pored svih problema koji su do sada iskrsli na njenom dugom putovanju, Dženvej je uvek nalazila vremena za probleme svoje posade. Od početka je podržavala Čakotaja u njegovoj indijanskoj tradiciji, doktoru je pomogla da postane bliži ljudskom biću i osamostali se, nekoliko je puta spasla Kes, omogućila je stvaranje individualnosti kod 7 od 9, kao i tranziciju od temperamentne Klingonke ka staloženom oficiru kod B’Elane. Konačno, zaslužna je za oslobađanje Toma Parisa iz zatvora i njegovo ponovno primanje u Zvezdanu Flotu.
Sedam od devet, kraće samo Sedam, se prvi put javila u epizodi Scorpion Part II. Slučajem je postala jedini preživeli Borg na Voyageru prilikom zajedničke akcije između Kolektiva i kapetanice Dženvej. Pošto je kapetanica bila indirektno zaslužna za odvajanje Sedam od kolektiva, od početka se zalagala za njeno prilagođavanje novom, ljudskom životu. U početku je to bilo teško. Sedam je više puta kršila naređenja i nije poštovala komandnu strukturu na brodu. Dva puta je pokušala da pobegne sa Voyagera da bi se ponovo pridružila Kolektivu. Jednom je čak direktno prouzrokovala smrt vanzemaljskog bića, pritom prekršivši direktnu naredbu od kapetanice. Ovo je primoralo Dženvej da ograniči Sedmicin pristup vitalnim delovima broda i smanji joj prava. Međutim, vremenom se Sedam prilagodila životu na brodu. U više prilika je spasila živote svih na Voyageru. Privilegije su joj vraćene i postala je nezamenjiv deo posade. Kada je uvidela odlučnost kapetanice da je spase od Borg Kraljice u epizodi Dark Frontier, Sedam je konačno odlučila da joj je mesto na Voyageru, a ne u Borg Kolektivu. Sedam je asimilirana na brodu USS Raven, zajedno sa svojim roditeljima, Hensonima. Hensoni su bili federacijski naučnici koji su istraživali Borgove u Delta kvadrantu. Pored kapetanice, u Sedmicinom razvoju veliku ulogu igrao je i doktor. On joj je još od epizode Scientific Method bio nešto poput mentora, ali i jedan od prvih prijatelja kojeg je stekla na brodu. Doktor je učio Sedam kako da se prilagodi novoj sredini. Sedam se zbližila i sa najmlađim članom Voyagerove posade. Devojčica po imenu Naomi Vajldman, koja je polu-čovek – polu-Katarijanka, često provodi vreme sa njom, uglavnom iz znatiželje. Sedam je ljudsko biće, ali u njoj još uvek ima ostataka od Borgovske asimilacije. Doktor je, u epizodi The Gift, odstranio 82% kibernetskih implanata iz njenog tela, koje je počelo da odbacuje Borg tehnologiju, spasivši joj time život. Njeno levo oko je zapravo veštački organ čime je doktor zamenio Borgovski okularni implant. Ostaci ovog implanta su još uvek vidljivi i prekrivaju obrvu i okolinu levog oka. Sedam ima unapređenu vidljivost ovim okom. Ostaci Borg tehnologije joj takođe daju veliku brzinu, snagu, stabilnost i preciznost. Zauzvrat, Sedam mora da se s vremena na vreme odmara u svojoj komori za regeneraciju, koja se nalazi u brodskom skladištu. Sedam je vrlo inteligentna, a poseduje i ogromno znanje iz fizike i astronomije, što je takođe rezultat njenog nekadašnjeg pripadanja Borg Kolektivu.
Kao i svaka serija, Voyager je imao svojih uspona i padova. Ne možemo izdvojiti ni jedan veći period kao loš ili dobar, nego je realnije nabrojati sve nelogičnosti i nedorečenosti koje su se nakupile tokom vremena. Jedna od osnovnih je model epizoda koje su uglavnom izolovane i nevezane uz priču. Iako dobro definisani u početku, likovi nisu doživeli veći napredak kroz sedam sezona koliko je serija trajala, osim nekoliko njih, koji su generalno dominirali pričom u većini epizoda – Dženvej, EMH doktor i 7 od 9. Ostali likovi, pogotovo Čakotej i Kim relativno su marginalizovani, pa su drugi, često i sporedni likovi kao što je Borg kraljica, Barklej i drugi bolje karakterizovani nego oni sami.
Druga nelogičnost jeste nepoštovanje kontinuiteta. Koliko smo puta videli da je šatl uništen da su potrošena fotonska torpeda, iako su oni ograničenog karaktera. Osim toga, specifikacije Delta Flajera (letelice-šatla kojeg je sagradio Tom Paris) su takve da letelica ne može da stane u hangar Voyagera. Osim toga, tu ćemo videti i izvrtanje Prve zapovesti kako u određenom trenutku odgovara scenaristima kao i promena ponašanja karaktera.
Sa druge strane, Voyager ima daleko najveći broj najzanimljivijih epizoda sa zanimljivom tematikom. Osim toga, efekti, koji su usput rečeno rađeni na Amigi, čije je vreme već u to doba prolazilo, su izvrsni, pogotovo u zadnjih nekoliko sezona. Broj istraživačkih epizoda je daleko najveći, čak i u odnosu na TNG, ali tu će se naći i zanimljive dramske, komične ili akcione epizode, tako da ni jedan profil gledatelja neće biti uskraćen.
Neke od zanimljivih istraživačkih epizoda su vodena planeta, planeta ubrzane rotacije, pronalaženje nekoliko sondi i brodova iz ranoistraživačkog svemirskog programa (Friendship One, Mars itd…) kao i potpuno novi koncepti kao što su prava holograma, što postaje gorući problem u Federaciji pred kraj sedme sezone Voyagera.
Za razliku od DS9-a, koji je serijal uglavnom orijentisan na političku i ratnu situaciju u domaćem kvadrantu, Voyager svoja postignuća uglavnom meri prema diplomatiji. Naravno, to ne znači da će u Voyageru nedostajati zanimljivih bitki koje obiluju specijalnim efektima, ali te su bitke naravno daleko manjeg intenziteta, nego recimo u DS9-u. Uprkos tome, pohvalio bih Voyager zbog vrlo dobre realizacije istih, a ne previše velik broj osigurava da takve situacije ne izgube čar.
U zadnje dve epizode (koje su u spojene u jednu), Voyager se nakon sedam godina konačno vraća u kvadrant Alfa i to po mnogima sumnjivim načinom. Admiralka Dženvej iz budućnosti vraća se sa naprednom tehnologijom u prošlost, u vreme kada Voyager prolazi pored Borgovske maglice koja sadrži prečicu do kuće. Koristeći tu tehnologiju Voyager uspeva ozbiljno da osakati Borga i uz pomoć transwarp tunela vrati nadomak kuće. Na žalost, tim završetkom uništili su mnogo toga, onemogućujući da se napravi smislen scenario nakon tog događaja. Nemesis koji se događa oko godinu i po dana nakon Voyagera, osim potvrde da je Voyager stigao i unapređenja kapetanice Dženvej u admiralku ne objašnjava šta se dogodilo sa naprednom tehnologijom koju je Voyager sa sobom doneo, jer je u Nemesisu jednostavno – ne vidimo.
Isto tak o za razliku od DS9-a, Voyager nije serija koja se bazira na nekoliko vrlo razrađenih likova, nego na mnoštvu, svaki sa svojim problemima. Tako da nemamo mnogo likova koji se ponavljaju iz epizode u epizodu, a koji nisu stalni deo posade. Voyager pokriva vremenski period od 2371. – 2377. godine, što znači da se vremenski poklapa sa 5 sezona DS9-a (od 3. – 7. sezone DS9-a) i da počinje neposredno nakon završetka serije TNG.
