Po drugi put u karijeri Mighty Mighty Bosstones prave diskografsku pauzu dugu sedam godina. Nakon jednog od njihovih najreprezentativnijih izdanja A Jackknife to a Swan (2002.), usledio je mlaki Pin Points and Gin Joints (2009.), te prepošteni predposlednji A Magic of Youth (2011.), i sad dolazi ovogodišnji album. Od njega se sa pravom očekivalo mnogo, a on je u suštini uspešniji brat blizanac njihove kompilacije Medium Rare, izdate pre jedne decenije. Ima tu stvari koje mogu da stoje rame uz rame sa klasicima Bosstonesa, ali mi je nekako dominantan utisak kao da su skupljene ranije odstranjene pesme, pre svih sa Pay Attention (2000.), Let’s Face It (1997.) i A Jackknife to a Swan (2002.) i uz njih ubačena po koja nova pesma. Najveća mana ovog albuma je to što mu fale barem dve energičnije pesme, kao što su prve dve sa predposlednjeg njihovog izdanja The Daylights i Like a Shotgun. Jeste prijaju i madnessovska Closer to Nowhere, divnim zvucima klavijatura protkane Walked Like a Ghost i Absolutely Wrong, ali osim toga moralo je biti još nešto od njima svojstvenog ska corea, na kom bi Dicky zarežao samo onako kako on ume, zna i može. Nema ovde ni govora ni o kakvom otaljavanju ili sklepavanju i krpljenju albuma, ali je i ispod zvezdanih izdanja i njihovih najboljih diskografskih momenta. Da li je to uopšte čudno za bend koji egzistira preko neverovatnih 35 godina?
Big Rig Records
http://www.bigrigrecords.net/
https://www.facebook.com/themightymightybosstones/
