Goatmare & The Hellspades – Decomposed

U trenucima dok se 2017. raspadala i uz smrad truleži puzala ka istoriji, vukući po hrapavom betonu svoja nabrekla krvava crev…. Ehm… Da, ovaj, otprilike je to tako bilo poslednjeg dana ucrvljale minule godine, kada se Goatmare & The Hellspades družina oglasila obaveštenjem da je novi album Decomposed spreman za konzumaciju. Prošlo je nekoliko godina od prethodnog, tokom kojih smo neke pesmice mogli da čujemo usput – Moja si, Kad se boje krvi stope, Raspa-La-La – ali je to ipak premalo za nekoga ko je ozbiljno zaražen ultramelodičnim horror pankom kojeg ovaj bend tako sjajno isporučuje. Makar to vreme bilo trošeno i na Raskid 13, još jednu genijalštinu iz iste kuhinje. Međutim, nakon prvog (pa na repeat i drugog i trećeg…) preslušavanja Raspadnutog (ili Raskomponovanog?) moram da priznam da je ono što sam čuo opravdalo toliki vremenski procep. SVE što je trebalo da bude, podignuto je za nivo ili dva u odnosu na prethodna izdanja – produkcija najpre. Ako pretpostavimo da je dosta vremena otišlo na spremanje tehničke strane ovog izdanja, jer tekstualno i svirački Slavko i ekipa odavno sve rade kako treba, onda je krajnji rezultat itekako vredelo čekati. Nakon kratkog i ne baš tako slatkog uvoda, ništa slađe vas ne čeka u nastavku po imenu Laku noć – genijalnoj melodičnoj poskočici sa karakterističnim tekstom G&TH univerzuma. Daklem: leševi, krv, grickanje, bockanje, seckanje… znate već sve. Sledeća je Raspa-La-La, koja je na tacni odavno (prigodan spot je takođe dostupan), vožnja u maniru trulih Vampira, hit zombi-mature. Iza ćoška vas čeka prvi ozbiljni udarac – Odvedi me – pesma u kojoj gostuje Sajsi MC (i odrađuje odličan posao). Sudeći po broju pregleda (presluša) na Youtube-u, ona je apsolutni favorit na albumu. Prvo što sam pomislio kada sam je čuo je da su glasovi S & S mogli biti za nijansu pojačani, mada ni ovako uopšte nije loše, naprotiv. Neću ovde više ništa pisati o tekstovima pesama, jer je najbolje da se sa njima souči svako ponaosob, pa kako mu bude. Odmah za njom ide moj lični hit, pesma posvećena prerano otišlom Raši iz Vulturesa. Mislim da svi oni koji su poznavali ljudinu sa moćnim osmehom već znaju napamet ovu pesmu i verovatno ih uvek kada je čuju nešto kvrcne po mozgu. Ređaju se nakon nje melodični refreni, brze i spore vožnje kontrabasa, bubnjeva, klavijatura i gitare, šibaju vas sa svih strana (npr. Za mene nisi umrla – još jedna koja dugo zvoni u glavi) – sve dok ne dođemo do drugog ključnog momenta – gostovanja Dače iz benda Nadimač u pesmi Pored tebe mrtve. Potpuno razbijanje, jedan vrtlog svega dobrog što možete čuti kod benda ovog tipa, pa još pojačan demonskim tonovima! Najbolje se čuje na slušalicama, kada vam dođe da počnete da urlate iz sveg glasa, najbolje u centru grada, po sred pešačke zone. Tri minuta ovog ludila brzo prođe, pa vas dočeka Moja si – hitčina koju je G&TH objavio odavno i svi poštovaoci ovog benda je znaju napamet. Za kraj, još dva lepa trenutka – Zvezdani svod i drugi hit sa zombi-mature – Poslednja rana. Četrdesetak minuta prolazi kao munja uz ovaj album i to je valjda ono što bi svaki muzički umetnik poželeo – da odmah nakon jedne konzumacije krećete sa novom! Kada će Slavko i ekipa da snime još pesama, koliko će vremena proći do novog izdanja? Hoćemo još! Nadam se da će praznina biti mnogo manja nego poslednja.

Nocturne Media